НАЗИВ ЛОКАЛИТЕТА: СЕЛИШТЕ, село Сињац, општина Бела Паланка

РУКОВОДИЛАЦ АРХЕОЛОШКИХ ИСКОПАВАЊА: Мирјана Благојевић, археолог

ОПИС РАДОВА НА АРХЕОЛОШКОМ ЛОКАЛИТЕТУ:

Локалитет се налази у атару села Сињац, на простору са леве стране пута Бела Паланка – Пирот, на траси будућег ауто пута Е 80 (деоница Чифлик - Пирот од km 56+308 до km 56+808). Локалитет се простире на површини од око 5 ha где су претходним истраживањима (рекогносцирања) утврђени површински налази који припадају различитим периодима (праисторија, средњи век). Мештани села су потврдили да се на овом простору налазило село густо насељено, ограђено, уз које је текао поток Расинац, по коме је село и добило име-Сињац. Село је страдало у налету Турака. Најмлађи хоризонт припада периоду касног средњег века и остацима старог села Сињац, оквирно датован у период 17-19 века.

Откопана су четири објекта различите намене. Од покретног археолошког матерјала најзначајнији налаз представља остава сребрног и посребреног новца (113 комада) од којих је већи део секундарно употребљен као накит, док је 15 посребрених талера без трагова секундарне употребе. Уз новац нађена су и два укошњака. Хоризонт гвозденог доба - У североисточном делу локалитета констатован је дебљи слој речне и ерозивне наплавине који је савремени и средњовековни хоризонт одвојио од праисторијског.

Овај слој наноса карактеришу крупни комади речног облутка, као слој речног шљунка крупног зрна. У средишњем делу локалитета овај слој није констатован. У деловима где има наплавине, испод ње се налази гвозденодобни хоризонт, односно гробне хумке/конструкције са потврђеним скелетним сахрањивањем и кремираним остацима похрањеним у керамичкој урни.

Уз скелетне остатке нађени су гвоздени и бронзани предмети, делови ратничке опреме, као и керамичке посуде мањих димензија. Старчевачки културни слој - У средишњем делу локалитета слој наплавине није присутан, већ се испод слоја светло браон земље, који га дели од гвозденодобног хоризонта, налази старчевачки културни слој. Током ископавања нису констатовани укопи, нити објекти, те се може закључити да се ради о праисторијском културном слоју који претставља периферни део насеља које се највероватније налази у северном делу локалитета изван зоне експропријације.

Стачевачки културни слој прати се од 1,40м релативне дубине и дебљине је око 2м.