Статут


На основу члана 21. тачка 1) Закона о јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 42/91, 71/94 и 79/05др.закон) и члана 44. став 1. тачка 1) Закона о култури („Службени гласник РС”, број 72/09), Управни одбор Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, на седници одржаној  дана 25. новембра 2011. године, донео је

С Т А Т У Т

РЕПУБЛИЧКОГ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ БЕОГРАД

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.
Овим статутом уређују се: правни статус, назив и седиште Републичког завода за заштиту споменика културе Београд (у даљем тексту: Завод), одговорност за обавезе у правном промету; заступање и представљање Завода; делатност Завода, унутрашња организација; органи, састав, начин именовања и надлежности; планирање, финансирање, обавештавање запослених, јавност рада и пословна тајна, заштита права запослених, сарадња са синдикатом и друга питања од значаја за рад Завода, у складу са законом.

Члан 2.
Завод је установа културе која обавља послове заштите непокретних културних добара у складу са законом, овим статутом и другим општим актима Завода.

Члан 3.
Завод је основан Решењем Владе Народне Републике Србије бр. 604 од 25. јуна 1947. године, под називом: „Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије“, а решењем Извршног већа Народне Скупштине Народне Републике Србије 4 бр. 181. од 9. априла 1960. године („Службени гласник НР Србије”, број 16/60) продужио је са радом под садашњим називом.
Скупштина Социјалистичке Републике Србије на седници Републичког већа од 13. априла и на седници Просветнокултурног већа од 12. априла 1972. године, донела је Одлуку о давању сагласности на одлуку Радне заједнице Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду о припајању Југословенског института за заштиту споменика културе у Београду Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду, бр. 50 од 13. априла 1972. године.
Завод је уписан у судски регистар код Привредног суда у Београду, број  Регистарског улошка 513500.
У власничком листу зграда и помоћни објекти Завода налазе се на кат. парцелама бр. 1203/1, 1203/2 и 1204, које су уписане у листу непокретности бр. 1520 и 3025 КО Врачар.
Зграда и помоћни објекти су државна својина Републике Србије.

II. ПРАВНИ СТАТУС, НАЗИВ И СЕДИШТЕ ЗАВОДА

Члан 4.
Завод је правно лице које обавља делатност од општег интереса.
Завод је непрофитна јавна служба која обавља послове у области културе којима се обезбеђује остваривање права грађана, односно задовољење потребе грађана и организација као и остваривање другог законом утврђеног интереса у области културе.
Као јавна служба Завод је организован и послује као установа културе, чији је оснивач Република Србија, а оснивачка права врши Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада).
Надзор над законитошћу рада Завода врши министарство надлежно за културу.
Јавност рада обезбеђује се у складу са законом и одредбама овог Статута

Члан 5.
Завод послује под пуним називом: „Републички завод за заштиту споменика културе – Београд“
Скраћени назив Завода је: „РЗЗЗСК Београд“
Седиште Завода је: Београд, општина Врачар, Ул. Радослава Грујића бр. 11
О промени седишта и назива одлучује Управни одбор Завода (у даљем тексту:
Управни одбор)  уз сагласност оснивача.

Члан 6.
Завод има свој рачун који се води код Управе за трезор.

Члан 7.
Завод има печат округлог облика, пречника 32 мм, на коме је у кружном слогу на српском језику ћириличним писмом исписан текст: „Републички завод за заштиту споменика културе – Београд“, а у унутрашњем кругу налази се графичка представа два грифона који су окренути један према другоме.
Завод има мали печат округлог облика пречника 25 мм, на којем је уз руб печата на српском језику ћириличним писмом исписан текст: „Републички завод за заштиту споменика културе“, а у средини водоравно уписано је: Београд.
Завод има штамбиљ правоугаоног облика величине 60х25 мм, са исписаним текстом на коме је на српском језику ћириличним писмом исписан текст: „Републички завод за заштиту споменика културе – Београд“ и местом за број и датум.
Начин коришћења, чувања и уништавања печата и штамбиља и њихов број, утврђује се одлуком директора Завода (у даљем тексту: директор).
Списак свих печата и штамбиља са отиснутим и назначеним изгледом, као и назначеним престанком њихове употребе, чува се у архиви Завода.
Уз отиске печата лице коме је печат поверен на чување ставља и својеручни потпис са назнаком времена од када је почео и до када је користио печат.

III. ОДГОВОРНОСТ ЗА ОБАВЕЗЕ У ПРАВНОМ ПРОМЕТУ

Члан 8.
Завод има својство правног лица са правима, обавезама и одговорностима у правном промету у односу на средства са којима располаже, у складу са законом.

Члан 9.
Завод у правном промету са трећим лицима иступа у своје име и за свој рачун и одговара целокупном својом имовином  потпуна одговорност  (скраћено: п.о.).
Одговорност за обавезе из става 1. овог члана се не односе на културна добра, као и на другу имовину која је својина Републике Србије.

IV. ЗАСТУПАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ

Члан 10.
Завод заступа и представља директор.
Директора у случају одсутности замењује помоћник директора или запослени кога директор овласти.
Овлашћење из става 2. овог члана даје се у писаном облику.
Лице које замењује директора има сва права и дужности директора.

Члан 11.
Директор је овлашћен да, у име Завода, у оквиру регистроване делатности, а у границама законских овлашћења, закључује уговоре и врши друге правне радње, као и да заступа Завод пред судовима и другим органима.
Директор може, у оквиру својих овлашћења, дати другом лицу писмено пуномоћје за заступање и представљање Завода.
Обим, садржину и трајање пуномоћја, у оквиру својих овлашћења, одређује директор.

Члан 12.
Директор не може без прибављене сагласности Управног одбора закључити уговор о дугорочној пословној сарадњи, куповини и продаји основних средстава веће вредности.
У случају већих инвестиционих улагања директор је дужан да обавести Управни одбор, у складу са законом којим се уређују јавне набавке.

Члан 13.
Директор је одговорно лице у погледу извршавања права и дужности у вези са заступањем и представљањем Завода.

V. ДЕЛАТНОСТ ЗАВОДА

Члан 14.
Делатност Завода разврстава се према јединственој класификацији делатности у групу: Делатност заштите и одржавања непокретних културних добара, културноисторијских локација, зграда и сличних туристичких споменика.
Шифра претежне делатности је: 91.03 Делатност заштите и одржавања непокретних културних добара, културноисторијских локација, зграда и сличних туристичких споменика.
Завод врши делатност заштите, коришћења и презентације споменика културе, просторних културноисторијских целина, археолошких налазишта и знаменитих места као непокретних културних добара и њихове заштићене околине.
Делатност из става 3. овог члана Завод врши на целој територији Републике Србије као Централна установа заштите, у складу са Законом о културним добрима и другим прописима из ове области.
У оквиру делатности заштите непокретних културних добара, Завод обавља следеће послове:
1)  остваривање увида у стање непокретних културних добара и предузимање мера у вези са њиховом заштитом и коришћењем;
2) пружање стручне помоћи и унапређивање рада на заштити непокретних културних добара, нарочито у погледу савремених метода стручног рада;
3) старање о стручном усавршавању запослених који раде на пословима заштите непокретних културних добара;
4) вођење централних регистара непокретних културних добара по врстама и документације о њима;
5) образовање и вођење компјутерског информационог центра непокретних културних добара по врстама;
6)  старање о заштити непокретних културних добара;
7) старање о јединственој примени критеријума у погледу предлагања за утврђивање непокретности за културна добра и утврђивање непокретних културних добара од великог и од изузетног значаја;
8) вођење евиденције и документације о непокретностима од посебног значаја за историју и културу Републике Србије које се налазе у земљи и у иностранству и старање о њиховом очувању;
9) старање о јединственој примени међународних конвенција и других међународних аката на територији Републике Србије;
10) утврђивање да ли одређене ствари, изузев публикација, које уживају претходну заштиту, односно за које се претпоставља да имају својства таквих ствари, могу да се привремено или трајно извезу у иностранство;
11) истраживање и проучавање непокретних културних добара и израда студија, елабората и пројеката са одговарајућом документацијом ради најцелисходније заштите и коришћења одређеног непокретног културног добра;
12) израда услова чувања, одржавања и коришћења непокретних културних добара, као и непокретних добара која уживају претходну заштиту и њихово достављање органу надлежном за припремање просторног, односно урбанистичког плана, као и утврђених мера заштите ради њиховог уграђивања у просторне и урбанистичке планове;
13) давање мишљења о нацр­тима просторних и урбанистичких планова;
14) објављивање грађе о предузетим радовима на непокретним културним добрима;
15) израда пројеката за извођење мера техничке заштите и других радова на непокретним културним добрима и извођење радова на непокретним културним добрима;
16) остваривање увида у спровођење мера заштите и коришћења непокретних културних добара;
17) предлагање стратегије заштите, општих смерница и приоритета у заштити непокретних културних добара у складу са њиховим стањем;
18) израда менаџмент планова за непокретна културна добра;
19) пружање стручне помоћи на чувању и одржавању културних добара сопственицима и корисницима тих добара;
20) старање о коришћењу културних добара у сврхе одређене законом;
21) предлагање и праћење спровођења мера заштите непокретних културних добара;
22) спровођење мера техничке и физичке заштите културних добара;
23) издавање публикација о културним добрима и о резултатима рада на њиховој заштити;
24) излагање културних добара, организовање предавања, изложби и других пригодних облика културнообразовне делатности;
25) утврђивање услова за предузимање мера техничке заштите и других радова на непокретним културним добрима од изузетног значаја и када пројекте и документацију израђују надлежни заводи за заштиту споменика културе;
26) давање сагласности на пројекте и документацију за извођење радова на непокретним културним добрима од изузетног значаја и на пројекте и документацију које израђују надлежни заводи за заштиту споменика културе;
27) обављање законом предвиђених послова у поступку утврђивања непокретних културних добара и културних добара од изузетног, односно од великог значаја;
28) решавање по жалбама на решења надлежних завода за заштиту споменика културе.

Члан 15.
Завод поред претежне делатности из члана 14. став 2. овог статута обавља и друге делатности, у циљу бољег остваривања претежне делатности ради које је Завод основан и то:
71.11   Архитектонска делатност
72.20   Истраживање и развој у друштвеним и хуманистичким наукама
72.19   Истраживање и развој у осталим природним и техничкотехнолошким
наукама
58.11   Издавање књига
58.14   Издавање часописа и периодичних издања
58.19   Остала издавачка делатност
74.20   Фотографске услуге
82.19   Фотокопирање, припремање докумената и друга специјализована
канцеларијска подршка

Члан 16.
Завод сарађује са сопственицима и носиоцима права коришћења непокретних културних добара, урбанистичким и организацијама за заштиту природе и животне средине, туристичким, васпитним, образовним, научним и другим организацијама на заштити, коришћењу и пропагирању непокретних културних добара.

Члан 17.
Завод може извршити промену регистрованих делатности у складу са својим пословним интересима и програмима развоја.
О промени регистрованих делатности одлучује Управни одбор.

VI. УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА

Члан 18.
Организација рада, руковођење и друга питања унутрашње организације ближе се одређује Правилником о организацији и систематизацији послова Завода.

Члан 19.
Завод је установа у којој је рад организован по организационим јединицамаодељењима која представљају основне делове процеса рада у остваривању делатности Завода.
Организационим јединицама руководе руководиоци, који су за свој рад одговорни директору, односно лицу које га замењује.

Члан 20.
У свом саставу Завод има следеће организационе јединице:
1) Одељење за документацију;
2) Одељење за архитектуру;
3) Одељење за сликарство и физичкохемијска лабораторија;
4) Одељење општих послова.
У оквиру Одељења општих послова организоване су следеће јединице:
1) Секретаријат;
2) Служба рачуноводства.

Члан 21.
Републички завод за заштиту споменика културе се посебно организује да би успешно заштитио културна добра уписана у Листу светске културне и природне баштине.

VII. ОРГАНИ ЗАВОДА

Члан 22.

Органи Завода су:
1) Директор;
2) Управни одбор;
3) Надзорни одбор.

 

    1. ДИРЕКТОР ЗАВОДА

Члан 23.
Директор је орган руковођења Завода.
Директора именује и разрешава Влада.
Директор је самосталан у вршењу послова из свог делокруга рада.

Члан 24.
Директор се именује на основу претходно спроведеног јавног конкурса, у складу са законом.
Директор се именује на период од четири године и мо­же би­ти по­но­во име­но­ван.
О именовању директора обавештава се сваки учесник конкурса.

Члан 25.
Јавни конкурс за избор директора расписује и спроводи Управни одбор, 60 дана пре истека мандата директора.
Управни одбор дужан је да у року од 30 дана од дана завршетка јавног конкурса, изврши избор кандидата и предлог достави министарству надлежном за културу.    
Влада, као оснивач Завода, именује директора на основу предлога Управног одбора.

Члан 26.
Управни одбор може предложити министарству надлежном за културу само једног кандидата за директора.
Ако Управни одбор не предложи ни једног од пријављених кандидата, или ако Влада или министарство надлежно за културу не прихвате предлог Управног одбора, сматра се да јавни конкурс није успео.
У случају из става 2. овог члана, Управни одбор расписује и спроводи нови јавни конкурс, односно Влада именује вршиоца дужности директора.

Члан 27.
Конкурс за избор директора објављује се у најмање једном дневном листу са издањем за целу територију Републике Србије.
Рок за подношење пријава кандидата на конкурс је 15 дана од дана објављивања конкурса.
Непотпуне и неблаговремене пријаве на конкурс Управни одбор не разматра.
Потпуна пријава је свака пријава која садржи доказе који се захтевају конкурсом.
Благовремена је свака пријава која је поднета у року из става 2. овог члана.

Члан 28.
За избор кандидата за директора утврђују се следећи услови:
1) да има високу стручну спрему, односно одговарајуће високо образовање на студијама другог или трећег степена: дипломске академске студијемастер; специјалистичке струковне студије или специјалистичке академске студије; докторске студије или високо образовање на основним студијама у трајању од четири године и то: Филозофски факултет (дипломирани историчар, дипломирани историчар уметности, дипломирани археолог или дипломирани етнолог), Архитектонски факултет или Грађевински факултет, Правни факултет, Економски факултет, Факултет ликовних уметности, Факултет примењених уметности и сродни факултети уметности, Природно математички факултет (одсек хемија или физичка хемија), Технолошкометалуршки факултет и Факултет организационих наука;
2)   да има најмање осам година радног искуства у области културе, од чега најмање три године на руководећим пословима;
3)   да се против кандидата не води истрага и да није подигнута оптужница
за кривична дела која се гоне по службеној дужности, као и да није осуђиван за кривична дела, која га чине недостојним за обављање дужности директора;
4)   активно знање једног светског језика;
5)      држављанство Републике Србије;
6)      општа здравствена способност.

Члан 29.
Приликом избора кандидата за директора, Управни одбор ће посебно ценити познавање делатности и пословања установа заштите непокретних културних добара и поседовање организаторских способности сваког кандидата.

Члан 30.
Конкурсна документација за избор кандидата за директора треба да садржи:
1)   предлог програма рада и развоја Завода за период од четири године;
2)   оверену копију дипломе или уверења о стеченој стручној спреми;
3)   оверену копију радне књижице или доказ о радном искуству;
4)  биографију која мора да садржи елементе који доказују да познаје делатност и пословање установа заштите непокретних културних добара са кратким прегледом остварених резултата у раду;
5)   уверење надлежног органа да се против њега не води истрага и да против њега није подигнута оптужница (не старија од шест месеци) за кривична дела која се гоне по службеној дужности;
6)   уверење о држављанству Републике Србије (не старије од шест месеци);
7)      извод из матичне књиге рођених;
8)      оверену копију личне карте;
9)      доказ о општој здравственој способностилекарско уверење (оригинал).

Члан 31.
Управни одбор је дужан да прегледа све пристигле пријаве на конкурс и утврди да ли кандидати за директора испуњавају услове предвиђене конкурсом о чему се води записник.
Одлуком Управног одбора о расписивању конкурса утврђује се начин рада и одлучивања.

Члан 32.
Влада може именовати вршиоца дужности директора, без спроведеног јавног конкурса, у случају када директору престане дужност пре истека мандата, односно када јавни конкурс за директора није успео.
Вршилац дужности има права и обавезе директора.
Вршилац дужности директора може обављати ту функцију најдуже једну годину од дана именовања.

Члан 33.
Директор:
1)   представља и заступа Завод у складу са законом и Статутом;
2)      стара се о законитости рада Завода;
3)      предлаже општа акта која доноси Управни одбор;
4)      доноси општа и појединачна акта у складу са законом и Статутом;
5)      организује и руководи радом Завода;
6)     предлаже програм рада и план развоја и предузима мере за њихово спровођење;
7)      извршава одлуке Управног одбора;
8)      доноси акт о организацији и систематизацији послова;
9)      предлаже мере за отклањање поремећаја у пословању;
10)  одговоран је за материјалнофинансијско пословање Завода;
11)  предлаже финансијски план;
12)  доноси план јавних набавки;
13)  обезбеђује остваривање јавности рада Завода;
14) руководи радом колегијума и стручног савета;
15) подноси предлог извештаја о раду Управном одбору;
16)  подноси предлог извештаја о финансијском пословању Управном одбору, уз претходно дато мишљење Надзорног одбора;
17)  одлучује о пријему и распоређивању запослених на одређено радно место;
18)  предузима мере за извршавање правноснажних одлука;
19)  стара се и одговоран је за организовање и спровођење послова безбедности и здравља на раду;
20)  одобрава службена путовања запослених у земљи и иностранству;
21)  заступа и представља Завод у спољно трговинском пословању;
22)  одлучује о осигурању имовине и запослених;
23)  доноси одлуке о утврђивању цена услуга правним и физичким лицима у оквиру делатности Завода;
24) присуствује седницама Управног одбора као известилац, без права одлучивања;
25) доноси упутства и врши расподелу послова, издаје налоге и смернице за извршење послова и задатака;
26)  одлучује о појединачним правима, обавезама и одговорностима запослених у складу са законом и колективним уговором;
27)  обавља и друге послове утврђене законом, Статутом, општим актима и одлукама Управног одбора.

Члан 34.
Дужност директора престаје истеком мандата и разрешењем.
Директор може бити разрешен и пре истека времена на које је именован, у складу са законом.

Члан 35.

Између директора коме престаје мандат или је разрешен и новог директора, односно вршиоца дужности директора, врши се примопредаја дужности.
Примопредаја дужности из претходног става врши се у присуству комисије коју образује Управни одбор.
Комисија се састоји од председника и два члана.
Управни одбор приликом образовања комисије одређује рок у коме ће се извршити примопредаја.

Члан 36.
Директор коме престаје мандат дужан је да упозна новог директора, односно вршиоца дужности са финансијским стањем, пословањем и радним задацима који су у току и које треба извршити у одређеном року.
Записник о примопредаји доставља се Управном одбору и министарству надлежном за културу.

Члан 37.
Директор је за свој рад одговоран Влади.
За извршавање и спровођење одлука Управног одбора, директор одговара Управном одбору.   

Саветодавна тела директора

Члан 38.

Директору у спровођењу послова утврђених програмом и планом рада и у пословима из његове надлежности, као саветодавна тела помажу:
1)   Стручни савет;
2)   Колегијум.

Члан 39.
Директор припрема, сазива и председава седницама Стручног савета и Колегијума.
У случају потребе, седницама Стручног савета и Колегијума присуствују и други запослени.
О раду Стручног савета и Колегијума води се записник.

Члан 40.
Стручни савет чине директор и саветници Завода.
Чланове Стручног савета именује директор.
Стручни савет има председника и шест чланова.

Члан 41.
Стручни савет: 
1) разматра питања из програмске, односно стручне делатности Завода и даје
мишљења и предлоге везене за програмски и стручни рад;
2) предлаже стручно усавршавање запослених;
3) предлаже кандидате за домаће и иностране стипендије, у циљу научног и стручног усавршавања у области заштите непокретних културних добара;
4) разматра и друга питања од значаја за обављање делатности Завода.

Члан 42.
Колегијум чине директор и руководиоци одељења.
Колегијум разматра радне задатке одељења и прати њихово извршавање и друга питања од заначаја за функционисање одељења и служби Завода.

2. УПРАВНИ ОДБОР

Члан 43.
Управни одбор је орган управљања у Заводу.
Управни одбор има седам чланова.
Председника и чланове Управног одбора именује и разрешава Влада из реда истакнутих стручњака и познавалаца културне делатности, у складу са законом. 
Председника Управног одбора именује Влада из реда чланова Управног одбора.

Члан 44.
Два члана Управног одбора, из реда запослених, од којих један мора да буде носилац основне, односно програмске делатности, предлаже репрезентативни синдикат, а уколико у Заводу не постоји репрезентативни синдикат, предлаже га већина запослених.
Уколико у Заводу постоје два или више репрезентативних синдиката члана Управног одбора предлаже синдикат који има више чланова, по броју приступница.
Састав Управног одбора треба да обезбеди заступљеност од најмање 30% представника мање заступљеног пола.

Члан 45.
Чланови Управног одбора именују се на период од четири године и могу бити именовани највише два пута.
Влада може, до именовања чланова Управног одбора, да именује вршиоце дужности председника и чланова Управног одбора, у складу са законом.
Влада може именовати вршиоца дужности председника и чланова Управног одбора и у случају када председнику, односно члану Управног одбора престане дужност пре истека мандата.
Вршилац дужности председника, односно члана Управног одбора може обављати ту функцију најдуже једну годину.
Председнику и члановима Управног одбора може припадати накнада за рад, под условима и према мерилима утврђеним актом оснивача.

Члан 46.

Управни одбор:

1)     доноси статут Завода и друга општа акта предвиђена законом и Статутом;
2)     даје предлог о статусним променама Завода, у складу са законом и Статутом;
3)      утврђује пословну и развојну политику;
4)      одлучује о пословању Завода и даје смернице директору за вођење пословне политике;
5)      доноси годишњи програм рада, на предлог директора;
6)      доноси годишњи финансијски план, на предлог директора;
7)      усваја годишњи извештај о раду и финансијском пословању;
8)      расписује и спроводи јавни конкурс за именовање директора и предлаже  оснивачу кандидата за директора у складу са законом;
9)      закључује уговор о раду са директором, на одређено време, до истека рока на који је изабран, односно до његовог разрешења, у складу са законом;
10)  закључује анекс уговора о раду када је за директора именовано лице које је већ запослено у Заводу на неодређено време, у складу са законом;  
11)  усваја годишњи извештај о извршеном попису имовине и средстава и доноси одлуку о отпису средстава;
12)  одлучује о трајној пословној сарадњи и повезивању са другим предузећима, установама и другим правним лицима;
13)  одобрава коришћење права на годишњи одмор директору;
14) одобрава пут у иностранство директору;
15)  доноси пословник о свом раду, којим ближе уређује начин рада и одлучивања;
16)  одлучује о другим питањима предвиђеним законом, овим Статутом и другим општим актима Завода.
Сагласност на акте из става 1. тач. 5) и 6) овог члана даје оснивач.

Члан 47.
Управни одбор ради и одлучује на седницама.
Управни одбор пуноважно одлучује ако је на седници присутно више од половине укупног броја чланова, а одлуке доноси већином гласова присутних чланова.
Члан Управног одбора који се не слаже са одлуком, може издвојити своје мишљење.
Одлуку којом се доноси статут, његове измене и допуне, предлогу одлуке о статусним променама и одлуку о предлогу кандидата за директора, Управни одбор доноси већином гласова укупног броја чланова.

Члан 48.
            Седнице Управног одбора сазива и њиховим радом руководи председник, а у случају његове спречености најстарији члан.
Гласање на седницама је тајно, ако Управни одбор не одлучи да се о одређеном питању гласа јавно.
Изузетно, у хитним случајевима, на предлог председника, Управни одбор може донети одлуку већином гласова укупног броја чланова и без сазивања седнице путем писаних изјава сваког члана или коришћењем других техничких средстава комуникације.
О изјашњењу члана Управног одбора путем коришћења других техничких средстава комуникације сачињава се писмена белешка, коју члан потврђује својим потписом на првој седници којој буде присуствовао.

Члан 49.
Председник и чланови Управног одбора за свој рад одговорни су оснивачу.
Председник и чланови Управног одбора солидарно одговарају за материјалну штету нанету Заводу
Члан Управног одбора који при гласању издвоји мишљење у записник не сноси одговорност из става 2. овог члана.

Члан 50.
Управни одбор као своја помоћна тела може да образује сталне и повремене комисије, ради обављања појединих стручних или административних послова и задатака из делокруга свог рада.

 

3.  НАДЗОРНИ ОДБОР

Члан 51.
Надзорни одбор обавља надзор над пословањем Завода.
Надзорни одбор има три члана. 
Председника и чланове Надзорног одбора именује и разрешава Влада, у складу са законом.
Председника Надзорног одбора именује Влада из реда чланова Надзорног одбора.

Члан 52.
Један члан Надзорног одбора из реда запослених именује се на предлог репрезентативног синдиката, а уколико у Заводу не постоји репрезентативни синдикат, на предлог већине запослених.

Члан 53.
Чланови Надзорног одбора именују се на период од четири године и могу бити именовани највише два пута.
Влада може, до именовања чланова Надзорног одбора, да именује вршиоце дужности председника и чланова Надзорног одбора.
Влада може именовати вршиоца дужности председника и чланова Надзорног  одбора и у случају када председнику, односно члану Надзорног одбора престане дужност пре истека мандата.
Вршилац дужности председника, односно члана Надзорног одбора може обављати ту функцију најдуже једну годину.
Председнику и члановима Надзорног одбора може припадати накнада за рад, под условима и према мерилима утврђеним актом оснивача.

Члан 54.
Надзорни одбор пуноважно одлучује ако је на седници присутно више од половине укупног броја чланова, а одлуке доноси већином гласова присутних чланова.
Члан Надзорног одбора који се нe слаже са одлуком може издвојити своје мишљење.

Члан 55.
Седнице Надзорног одбора сазива и њиховим радом руководи председник, а изузетно у случају његове спречености најстарији члан.
Гласање на седницама је тајно, ако Надзорни одбор не одлучи да се о одређеном питању гласа јавно.

Члан 56.

Надзорни одбор:
1) прегледа годишње извештаје и утврђује да ли су састављени у складу са законским прописима;
2) утврђује да ли се пословне књиге и друга документа Завода воде уредно и у складу са прописима, а може их дати и на вештачење;
3) прегледа извештаје који се подносе Управном одбору о пословању и пословној политици Завода о годишњим финансијским исказима, и извештајима о пословању Завода која се подносе министарству надлежном за културу и даје мишљење на исте пре усвајања управног одбора;
4) о резултатима извршеног надзора, у писменом облику обавештава Управни одбор и министарство надлежно за културу, указујући на евентуалне пропусте  Управног одбора, директора и других лица;
5) најмање једном годишње, подноси извештај о свом раду министарству надлежном за културу;
6) доноси пословник о свом раду, којим ближе уређује начин рада и одлучивања;
7)  врши и друге послове утврђене законом, овим Статутом и другим општим
актима Завода.

Члан 57.
Надзорни одбор има право да у вршењу послова из свог делокруга прегледа пословне књиге и документацију Завода.
Надзорни одбор је дужан да три дана унапред у писменој форми, затражи од директора да му омогући увид у одређене пословне књиге и документацију.
Наведена документација и пословне књиге прегледају се у просторијама Завода, уз присуство запосленог кога директор одреди. 

VIII. ПЛАНИРАЊЕ РАДА И СРЕДСТВА ЗАВОДА

Планирање рада

Члан 58.
Управни одбор доноси годишњи програм рада који поред описа послова и задатака који се планирају за одговарајући једногодишњи период садржи исказана средства потребна за финансирање програмских активности, као и средства потребна за финансирање текућих расхода и планирање прихода.

Члан 59.
Предлог годишњег програма рада за наредну годину доставља се министарству надлежном за културу, у року утврђеном законом.
Поред годишњег програма рада, Завод може сачињавати планове рада за дужи временски период – средњорочни и дугорочни планови.

Члан 60.
Годишњи извештај о раду, годишњи програм рада и извештај о финансијском пословању Завода за претходну годину достављају се министарству надлежном за културу у року утврђеном законом.

Средства завода

Члан 61.
Средства Завода користе се за намене предвиђене програмом рада и финансијским планом, у складу са законом и Статутом.

Члан 62.
Средства за обављање делатности Завода и остваривање програма и пројеката, обезбеђују се у складу са законом, и то:
1) из буџета Републике Србије;
2) из прихода остварених обављањем делатности;
3) од накнада за услуге;
4) продајом публикација;
5) вршењем услуга правним и физичким лицима;
6) из закупа пословних просторија и опреме;
7) донаторством, спозорством, поклонима, легатима;
8) на други начин, у складу са законом.

Члан 63.
О коришћењу средстава Завода, осим средстава из члана 12. овог статута, одлучује директор у оквиру годишњег одобреног програма рада, у складу са законом.
Члан 64.
Завод је дужан да, у року од 15 дана по завршетку програма односно пројекта за који су му додељена буџетска средства, а најкасније до краја текуће године, поднесе извештај о реализацији тих програма и пројеката и достави доказе о наменском коришћењу финансијских средстава органу који је одобрио средства за финансирање њихових програма и пројеката.

IX. ЈАВНОСТ РАДА

Члан 65.
Јавност рада Завода остварује се у складу са законом.

Члан 66.
Завод остварује јавност рада путем средстава јавног информисања, одржавањем конференција за новинаре, давањем изјава овлашћених лица, објављивањем информација на званичној интернет страни Завода, издавањем и дистрибуирањем стручних, научних и популарних публикација о културним добрима, организовањем предавања, изложби и других облика културнообразовне делатности, објављивањем  програма и плана рада Завода и на други погодан начин.

Члан 67.
Јавност рада остварује се и јавношћу рада Управног одбора и Надзорног одбора, подношењем извештаја о раду и финансијског извештаја, у складу са законом.

Члан 68.
Директор је овлашћен да даје усмена и писмена обавештења, као и обавештења путем штампе, радија и телевизије у вези са свим питањима везаним за рад Завода.
Запослени у Заводу могу давати обавештења о раду Завода само на основу овлашћења директора.
Изузетно од одредбе става 2. овог члана руководиоци радова на објектима могу давати обавештења о току радова заинтересованим органима и организацијама.

Члан 69.
За ефикасније информисање запослених у Заводу, унапређење интерне комуникације између организационих јединица и обезбеђивање боље расположивости информација, општих и појединачних аката и друге релевантне документације користи се званична интернет страна Завода.

X. ПОСЛОВНА ТАЈНА  И  ОБАВЕШТАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 70.
Пословну тајну представљају документа, исправе и подаци утврђени одлуком Управног одбора, чије би саопштење неовлашћеном лицу због њихове природе и  значаја било противно интересима и пословном угледу Завода.
Неће се сматрати повредом дужности чувања пословне тајне саопштавање ових података на седницама органа Завода ако је такво саопштавање неопходно ради вршења послова или обавештавања органа.

Члан 71.
Лице које саопштава податке из члана 70. овог статута дужно је да на седници органа Завода присутне чланове и све остале учеснике упозори да се ти подаци или документи сматрају пословном тајном, и да су дужни чувати као пословну тајну све што су сазнали.

Члан 72.
Управни одбор може посебном одлуком утврдити исправе и податке који представљају пословну тајну, као и поступак проглашавања и начин чувања тајне, у складу са законом.

Члан 73.
Пословну тајну дужни су да чувају сви запослени у Заводу, који на било који начин сазнају за исправу или податак који се сматра пословном тајном.
Дужност чувања пословне тајне траје и по престанку радног односа запосленог у Заводу.

Члан 74.
Запослени у Заводу имају право да буду обавештени о питањима од интереса за остваривање њихових права објављивањем општих аката, записника, одлука, закључака, информација и других аката органа, на огласној табли Завода.

XI.  ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 75.
Запослени у Заводу остварују права, обавезе и одговорности из радног односа и по основу рада у складу са законом, колективним уговором и општим и појединачним актима органа Завода. 

Члан 76.
Ради остваривања својих права, запослени се писаним путем обраћа директору.
Против решења којим је повређено право запосленог или када је запослени сазнао за повреду права, запослени, односно председник синдиката чији је запослени члан, ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом.
Рок за покретање спора је 90 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права.

Члан 77.
Запослени у Заводу остварују право на штрајк у складу са законом, колективним уговором и општим актима органа Завода.
Општим актом директора утврђују се послови који се, ради заштите општег интереса Завода, морају обављати у време штрајка, као и начин њиховог извршења.
Директор одређује запослене који ће радити на извршењу послова из става 2. овог члана.
Према запосленом који не изврши налог директора из става 3. овог члана, предузеће се мере у складу са законом.

XII. ОСТВАРИВАЊЕ САРАДЊЕ СА СИНДИКАТОМ

Члан 78.
У Заводу запослени могу организовати синдикалну организацију.
Синдикална организација има право и дужност да учествује у регулисању права и дужности запослених у Заводу у складу са законом, Статутом, колективним уговором и другим општим актима.

XIII. БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ И ЗАШТИТА
И УНАПРЕЂИВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Члан 79.
Запослени у Заводу и његови органи дужни су да организују обављање делатности на начин којим се осигуравају безбедност и здравље на раду, као и да спроводе потребне мере заштите на раду и заштите радне средине, у складу са законом.
Завод је дужан да у обављању своје делатности обезбеђује потребне услове за заштиту и унапређивање животне средине, да спречава узроке и отклања штетне последице које угрожавају природне и радом створене вредности животне средине.

XIV.  ОПШТА АКТА

Члан 80.
Основни општи акт Завода је Статут.
По усвајању Статута исти се доставља министарству надлежном за културу, на сагласност.
Општа акта у Заводу доносе Управни одбор и директор у складу са законом, одлуком оснивача и Статутом.
Други општи акти Завода морају бити у сагласности са Статутом.

Члан 81.
Општи акти Завода које доноси директор, су:
1)      Правилник о организацији и систематизацији послова;
2)      Правилник о физичкотехничком и противпожарном обезбеђењу;
3)      Правилник о канцеларијском и архивском пословању;
4)      Правилник о безбедности и здрављу на раду;
5)      Правилник о раду;
6)      Правилник о заштити од пожара;
7)   Правилник о рачуноводству;
8)   Акт о процени ризика;
9)   Правилник о радној дисциплини и понашању запослених.
Акт из става 1. тачка 1) овог члана доставља се министарству надлежном за културу, на сагласност.
У Заводу се могу донети и други општи акти на основу закона, подзаконских аката, Статута и колективног уговора.

Члан 82.
Општа акта се објављују на огласној табли Завода и ступају на снагу осмог дана од дана њиховог објављивања, осим ако општим актом није друкчије одређено.

Члан 83.
Измене и допуне Статута, односно другог општег акта Завода, врше се на начин и по поступку њиховог доношења.
Тумачење одредби општих аката даје орган који их је донео.

Члан 84.
Статут и друга општа акта Завода чувају се у архиви Завода.
На захтев запослених архива Завода дужна је да Статут и друга општа акта даје на увид у складу са законом.

XV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 85.
Постојећа општа акта донета пре ступања на снагу овог статута остају на снази и примењиваће се уколико нису у супротности са Статутом и законом.  
Усаглашавање општих аката са Статутом извршиће се најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог статута.

Члан 86.
Даном ступања на снагу овог статута, престаје да важи Статут  Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд  0201 број 219/1 од 25. априла 1995. године.
Члан 87.
Овај статут, по добијању сагласности од министарства надлежног за културу, ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Завода.

 

                                                                       ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА

                                                                          _______________________________
Донка Станчић

Објављено на огласној табли:

_____________ 2011. године

 



Наша издања

Монографија "Светска културна баштина - Србија" је прва публикација која на једном месту, на научан, али и популаран начин, уз богату документарну градју, представља споменике културе у Србији који су под заштитом UNESCO-а.