Археолошки локалитет Поље у селу Глоговац (општина Бела Паланка), регистрован је 2002. године, током археолошког рекогносцирања трасе будућег аутопута Е-80. Заштитно археолошко истраживање овог налазишта обавила је археолошка екипа Републичког завода за заштиту споменика културе 2011. и 2012. године. Због изградње аутопута Е 80 на деоници Банцарево-Црвена Река, на делу угроженог локалитета који није истражен током претходних радова, обављен је наставак археолошких истраживања у периоду од 3. јула до 1. августа 2017. године.

Стручну екипу чинили су: Мирјана Благојевић, археолог конзерватор, саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе-руководилац истраживања, археолози Данијела Петковић, Маја Бојанић и Бранислав Васов.

Археолошка ископавања су изведена на провршини 230 х 60 m. Отворено је 11 сонди (димензија 4 х 2 m) које су проширене током радова због праћења археолошких целина и налаза. Машинским путем откопана су 22 контролна рова различитих дужина (ширине 0,90 m) у којима су након утврђених културних слојева и налаза, археолошком методологијом извршена проширења и истраживања. Укупна истражена површина износи око 600 m2. У оквиру ископа и њихових проширења откривени су остаци полуукопаних и укопаних објеката – јама које су углавном служиле за складиштење отпада, остаци надземних објеката – кућа, пећи за припремање хране, ватришта као и површине са концентрацијом фрагмената посуда од печене земље, камена и животињских костију.

Најзначајније откриће у оквиру вишеслојног локалитета Поље представљају остаци седам кућа из периода бакарног доба (енеолит) које су пронађене на дубинама и до 2,6 m, испод наплавинског слоја, настaлог услед великих бујичних наноса или поплава које су се најверoватније десиле крајем V или почетком IV миленијум п.н.е. Објекти су распрострањени на платоу који се благо уздиже ка северу, у средишњем и западном делу локалитета. Неправилног су правоугаоног облика и различито очуваних димензија. Куће су страдале у пожару.

На локалитету је у оквиру сонди и ровова откопано 23 јама из различитих праисторијских периода и касног средњег века. Приближно су кружног или елипсоидног облика, различитог пречника и дубина. Укопаване су у слој браон земље и углавном су пробиле наплавински слој, као и старије културне хоризонте. Јаме су сконцентрисане на благој падини у централном и западном делу локалитета, односно на периферији насеља.

Укопавањем јама за депоновање отпада из периода бронзаног и гвозденог доба као и касног средњег века, пробијен је наплавински слој, а у многим случајевима и остаци бакарнодобних кућа. Такође је, у појединим деловима терена, уочено да су културни слојеви поремећени дејством наплавинског слоја или спирањем терена путем ерозије. То је потврђено и приликом налаза покретног материјала који је у неким целинама измешан.

Покретан археолошки материјал са локалитета је разноврстан. Најбројнији налази су фрагменти грнчарије од печене земље, затим камене и коштане алатке, тегови од печене земље, различитих форми, за рибарске мреже и разбој као и бронзани и гвоздени предмети (део фибуле, гвоздени нож), а пронађена је и једна перла од камена. Датовање налаза одређује чињеница да већи део потиче из затворених целина. Међутим, услед благе ерозије ка југу, а нарочито дејством наноса бујичних вода или великих поплава као и активности у различитим периодима од бронзаног доба до касног средњег века, покретни налази из различитих периода могу се наћи у истом слоју, али и у оквиру неких затворених целина, што је умногоме отежавало културну атрибуцију објеката.

Захваљујући окружењу које чине планински масиви, село Глоговац лежи у пространом долинском проширењу Топоничке Реке и испресецано је бројним вододеринама и потоцима. Вишеслојно праисторијско насеље на локалитету Поље распростире се на великој површини, у распону око 5 ha. Према стратиграфији и непокретним налазима констатовано је да је археолошки истражена југозападна и делимично југоисточна периферија металодобних насеља које се највероватније простире ка северу, на благом узвишењу.

Стратиграфија локалитета илуструје односе између појединих културних група бакарног, бронзаног и гвозденог доба, чији су носиоци насељавали овај локалитет током више миленијума те га чини најзначајнијим праисторијским локалитетом на простору Понишавља. Налази касно средњовековног културног слоја указују да је овај простор био погодна средина за насељавање и живот у континуитету током више миленијумa.