Центар за светску баштину у априлу 2015. године прихватио је образац тентативног листа „Frontiers of the Roman Empire – the Danube Limes in Serbia“ и поставио га на прелиминарну листу Унеска. Подаци из обрасца тентативног листа налазе се на електронској адреси: http://whc.unesco.org/en/tentativelists/6060/.

На Листи светске баштине су тренутно уписани римски Лимес у Великој Британији и Немачкој. Захваљујући овим уписима покренута је иницијатива да се на Листу светске баштине упишу сва добара под називом Границе римског Царства од Шварцвалда до Црног мора. Документација за дунавски Лимес у Србији припремљена је у оквиру пројекта Danube Limes Brand (http://danubelimesbrand.org/) који је подржала Европска комисија (програм Југоисточне Европе) у циљу да се постојећа добра римског Лимеса на територији држава у Подунављу допуне на Листу светске баштине.

Од октобра 2012. партнери у пројекту Danube Limes Brand започели су сарадњу. Главни партнер, носилац пројекта био је Институт за историју, Универзитета у Бечу у Аустрији, који је координирао рад партнера у осам држава. Поред Аустрије учествовали су Словачка, Мађарска, Италија, Румунија, Бугарска, Хрватска, а за Србију партнер је био Археолошки институт, Београд (http://www.danubelimes-serbia.rs/). Пројекат је завршен крајем 2014. године.

У трогодишњој реализацији пројекта у Републици Србији учествовали су и стручњаци из Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд и територијално надлежних завода за заштиту споменика културе и музеја.

Уписивањем на прелимнарну листу Република Србија се укључила у међудржавну акцију за серијску номинацију Граница римског Царства.

Дунав је у Србији дугачак 588 km од чега је системом римског Лимеса обухваћено 450 km од Нештина, у близини границе са Хрватском, до Раковице (Dorticum), у близини границе са Бугарском. Успостављање римске границе почиње у првим деценијама 1. века наше ере и траје до почетка 7. века. Лимес у Србији је чинио низ утврђења на десној обали Дунава која су градили припадници римских легија.

Прелиминарну листу Лимеса у Србији чини шездесет археолошких налазишта и локалитета од којих је велики број истраживан уочи изградње Хидроцентрале Ђердап.

Post Image

Положај предложених налазишта римског Лимеса у Србији (аутор карте Немања Мрђић, Археолошки институт, Београд)

Републички завод за заштиту споменика културе – Београд у сарадњи са стручњацима из Археолошког института и стручњацима у територијално надлежним установама културе започеће припрему документације, номинационог досијеа и плана управљања за предложена археолошка налазишта.

ВРХ