Заштитна археолошка истраживања на простору РБ

Руководилац пројекта: Мирјана Благојевић, археолог саветник Републички завод за заштиту споменика културе Београд

Према Програму и предрачуну радова Републичког завода за заштиту споменика културе Београд и Уговора о радовима 2012. године извршена су заштитна археолошка ископавања на локалитету Горње поље (КО Вреоци) на подручју експлоатације Површинског копа Тамнава источно поље (друга фаза регулације корита реке Колубаре) као и сондажнa ископавања у атару села Мали Борак (потес Јаричиште) на подручју експлоатације Површинског копа Тамнава Западно поље.

Носилац послова је Републички завод за заштиту споменика културе Београд. Руководилац радова је Мирјана Благојевић, археолог саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе. Средства за радове обезбедио је инвеститор – Привредно друштво Рударски басен „Колубара“, Лазаревац.

ЛОКАЛИТЕТ ГОРЊЕ ПОЉЕ, КО Вреоци

Локалитет се налази на граници три катастарске општине – КО Вреоци, КО Скобаљ и КО Јабучје, на заравњеном платоу десне обале старог тока реке Колубаре, на источној страни површинског копа Тамнава Источно поље, на надморској висини од 95,00-96,00м. У првој фази истраживања (2011. године) дефинисане су границе локалитета на северу – према одлагалишту Површинског копа Тамнава источно поље и северозападу – према старом кориту реке Колубаре. На источној страни локалитет је пресечен локалним сеоским путем, односно користи се за транспорт шљунка и песка камионима, а налази керамичког материјала могу се површински пратити у њивама где су биле пољопривредне културе и нису дефинисани имовинско правни односи са власницима. На јужној страни локалитет се протеже испод асфалтног пута који повезује села Мали Борак и Скобаљ са Ибарском магистралом.

На истраженом простору (100мх100м) постоје два изражена хоризонта: први опредељујемо у позни Халштат (Босут IIIц-оквирно 5–4 век пре н.е.), док се други хоризонт везује за средњи век (XIII-XV век). Присуство технологије израде посуда на витлу, те појава неких од елемената материјалне културе, на првом месту перли од стаклене пасте са окцима, појединих облика фине керамике попут малих посуда типа киликс, може се приписати раном латенском периоду (300.-100.год.п.н.е.). Датовање ових налаза у позни Халштат поуздано је јер је материјал из затворених целина где се ови налази појављују уз типично позно халштатски материјал 5. и 4. века. Оваквом датовању у прилог иду и аналогни налази из позно халштатског периода са Мироча, Стубарлије, из Панчева, Љуљака, Раче, са Пештера.

Археолошке целине представљају углавном јаме кружне основе, релативне дубине од 1,25м до 2,50м које су имале карактер стамбеног објекта или отпадне јаме док су оне мањих димензија и плиће имале функцију силоса. Веће јаме се етажно сужавају ка дну. У јамама које су служиле за становање (земуница), на дну су уочена правилна кружна удубљења која представљају отиске стубова (са једним или два стуба носача) који су носили кровну конструкцију, највероватније шаторастог типа. Поднице ових објеката су од утабане светложуте земље.

На релативно малим дубинама уочене су неправилне површине са остацима лепа (већи и мањи комади запечене земље са отисцима прућа, дебла, талпи који представљају грађевински шут од разрушених зидова објеката грађених у праисотрији). Ове површине највероватније представљају остатке разрушених надземних објеката и представљју другу фазу градње у оквиру насеља.

На основу распореда нађених објеката на истраженом простору може се констатовати да је првобитно насеље (јамска станишта) било формирано ближе обали реке. Обзиром да је у североисточном делу локалитета, на дубини од око 0,60м до 0,80м уочен наплавински слој који је прекрио укопане објекте – јаме које хронолошки припадају периоду старијег гвозденог доба, предпоставка је да се, због честих поплава у то време, насеље померало на довољно безбедну удаљеност. Из тог разлога су, у каснијој фази грађени надземни објекти, док су јаме уз њих имале функцију остава. Током истраживања, често се наилазило на жуту земљу у којој су ископавања обустављена због песковите структуре, која није представљала здравицу, иако је без примеса и материјала, већ је, евидентно, тај слој настао плављењем у једном тренутку. Исти такав слој констатован је и приликом пражњења неких укопаних објеката. Међутим, врло је интересантна појава да је испод песковитог, наплавинског слоја констатован покретни археолошки материјал.

У оквиру насеља из старијег гвозденог доба истражено је неколико пећи које су уочене на релативно малим дубинама и углавном девастиране. Пећи су биле изван објеката, ретко унутар њих. Ложишта пећи, као и калоте нису очувани. Оне су кружне основе, мањих димензија, а чини их тамно браон земља са грумењем запечене земље, фрагментима поднице на којој има трагова гари и мањом количином фрагмената керамике и животињских костију. Може се закључити да су то била ватришта или огњишта, док се не може поуздано тврдити да су постојале пећи за печење керамике.

На основу резултата истраживања може се рећи да је насеље старијег гвозденог доба припадало типу равничарског насеља и да је било сезонског карактера. Подигнуто је близу реке, на заравњеном платоу што је омогућавало прегледност и бољу комуникацију са суседним областима као и повољне услове за трговину и размену производа. Залеђе је било богато шумом, пашњацима и обрадивим површинама. Организација насеља је била условљавана честим поплавама услед изливања реке (Колубара). Првобитни објекти су били укопани или полуукопани, а повлачењем у залеђе, на плоднију земљу, гтрадили су надземне објекте за становање, а вероватно и за чување стоке. Распоред и тип објеката не указују на то да је било просторног груписања објеката по времену настанка већ се насеље ширило због пораста чланова заједнице (породичне задруге). Могуће да су поједини објекту из обе грађевинске фазе коришћени истовремено. На жалост река је својим вишемиленијумским током вероватно однела део насеља.

У плићим слојевима, на око 0,50м, на локалитету је нађен покретан археолошки материјал који се може определити у период XIII-XV века. Осим грнчарије (керамика рађена руком и на витлу, грубе фактуре, углавном лонаца тањих зидова са косим урезима на усни обода и урезаним валовницама на трбуху) налажено је и доста животињских костију и предмета од метала (делови стрела, ножева и других металних имплемената). Сви налази указују на постојање средњевековног насеља на овим просторима које се налазило између старих токова река Пештан и Колубаре.

Судећи по нивелетама средњевековног слоја највероватније је да већина истражених пећи и огњишта на локалитету Горње поље припадају овом периоду, иако у њима и у слоју око њих нема керамике. Један део материјала, попут фрагмената већих посуда (амфоре) могуће је да припада и римском периоду.

Археолошки истражен простор на локалитету Горње поље предат је инвеститору на даљу експлоатацију. Обзиром да резултати овогодишњих истраживања у свему указују на то да се локалитет пружа даље ка истоку, односно, да је највероватније централни део насеља лоциран на парцелама на којима није било могуће радити, са руководством РБ „Колубара“ договорено је да се омогући истраживање овог дела локалитета у наредној кампањи. Неистражени део локалитета неће бити директно угрожен регулацијом речног корита.

Заштитна археолошка истраживања на простору РБ

ЛОКАЛИТЕТ ЈАРИЧИШТЕ 4, село Мали Борак (КО Лајковац)

Површински коп Тамнава западно поље

Локалитет се налази на потесу Јаричиште (Јаричиште 1, 2, 3 – истраживања извршена 2007.-2010.г.) који захвата блага узвишења (речна тераса) изнад река Колубара, Кладница, над коритом некадашњег Дубоког потока, у непосредној близини ретензије 2 (акумулационог језера), на парцелама које су у поседу РБ „Колубара“. Теренском проспекцијом, извршеном 2011. год., на простору који се налази северно од ретензије (акумулационог језера) у Малом Борку, где је пријектован алтернативни пут за помоћну механизацију копа, на површини су припукљени малобројни налази керамичких посуда који се хронолошки могу определити у средњи век, док се за неколико фрагмената може рећи да припадају праисторијском периоду. У овој кампањи дефинисане су границе локалитета на северу – сондама 1 и 3, где је констатовано одсуство културних слојева и археолошки индикативних површина. У наредној кампањи овај податак ће се још једном потврдити. Остаје да се дефинишу габарити локалитета, односно границе локалитета према истоку, западу и југу. На основу покретног археолошког материјала, прикупљеног приликом ископавања сонде 4 и контролног рова 2, засад се може закључити да се ради о праисторијском локалитету, хронолошки опредељеног у период енеолита. Поред керамике, пронађене су кремене алатке, од којих је неколико од опсидијана (вулканско стакло). У 2013. години, иако са великим закашњењем, археолошка екипа започиње радове на заштити и истраживању овог локалитета. Обзиром да се радови обављају у зимским условима археолози се надају добрим резултатима и завршетку послова пре доласка рударског багера. Заштитна археолошка истраживања на простору РБ Заштитна археолошка истраживања на простору РБ Заштитна археолошка истраживања на простору РБ Заштитна археолошка истраживања на простору РБ Заштитна археолошка истраживања на простору РБ Заштитна археолошка истраживања на простору РБ Заштитна археолошка истраживања на простору РБ Заштитна археолошка истраживања на простору РБ
ВРХ