РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ

Наставак археолошких истраживања на подручју експлоатације рударског басена Колубара у периоду 2016 - 2019

Радови и активности

Руководилац пројекта: Мирјана Благојевић, археолог саветник

Републички завод за заштиту споменика културе Београд је у периоду од 2016-2019. године, на основу уговора са ЈП Електропривреда Србије –Огранак Рударски басен Колубара и решења Министарства културе и информисања Републике Србије, обавио заштитна археолошка ископавања и истраживања на јужној граници ПК Источно поље у атару села Скобаљ (КО Лајковац), где је давне 1997. године евидентиран археолошки локалитет „Ђурђевића брдо“. Тада је био директно угрожен експлоатацијом лигнита површинског копа. Те године је системом тест сонди истражен источни део локалитета на самој шкарпи површинског копа. Регистровани су налази из касно античког периода (IV век), углавном делови керамичких и стаклених посуда, неколико бронзаних новчића, делови наруквица од стаклене пасте. Иако су била предвиђена даља истраживања на овом локалитету, она нису спроведена обзиром да је, отварањем површинског копа Тамнава Западно поље, приоритет био да се археолошка екипа посвети новим локалитетима угроженим рударским радовима.

Након катастрофалних поплава 2014. године, због потребе санирања обалоутврде река Колубаре и Пештана, током 2015. године експлоатисана је земља са овог локалитета те је он једним делом уништен. Када су археолози обилазили локалитет пронашли су велику количину покретних налаза као и остатке делимично разрушеног пода праисторијске куће. На основу затеченог стања, одмах су указали руководству РБ Колубара да је неопходно предузети археолошка истраживања у циљу дефинисања врсте локалитета, његове хронолошке интепретације и заштите.

Локалитет Ђурђевића брдо је, на основу распрострањености покретног материјала и конфигурације терена, пре девастирања, највероватније обухватао површину од око 200 х 200 m. Налази се на заравњеном платоу терасе која се спуштала од запада ка истоку, ка некадашњем току реке Колубаре.

Слика1 Локалитет пре и после девастације

Истраживања, која су започета 2016. године, а потом настављена у 2018. и 2019.г., дала су изванредне резултате. Откопани су полу укопани и укопани објекти (полу земунице и земунице) различитих облика у којима се становало, као и плиће и дубље јаме које су служиле за депоновање отпада или чувања зрнасте хране. Највећи проценат покретног археолошког материјала се, на основу прелиминарне анализе, може определити у период касног енеолита (бакарно доба, IV миленијум п.н.е., културне групе Баден, Костолац Коцофени) док мањи проценат сведочи о присуству гвозденодобне популације (Халштат, I миленијум п.н.е.), што указује да се ради о већем вишеслојном насељу. Кружне пећи пронађене су изван објеката и служиле су за припремање хране или за производњу дрвеног угља – ћумура који је највероватније секундарно коришћен у процесу прераде руде бакра.

Слика 2 Остаци куће из бакарног доба и покретни налази са локалитета

Током истраживања 2019. године, откривени су нови укопани објекти стамбеног карактера окружени плићим и дубљим јамама за складиштење отпада. У овим објектима откривен је разноврстан материјал. Велика кoличина фрагмената посуда од глине, руком рађених, различитих типова и величина (питоса за чување зрнасте хране, лонаца, здела, малих шоља), украшенe су орнаментима у виду кружних пунктирања у метопама, урезима на ободу или трбуху посуда, са или без дршки различитих форми. Такође је пронађена велика количина камена који је био главна сировина за прављење оруђа. У јамама су пронађени комади од печене земље са отисцима прућа или облица који су припадали зидовима кућа. Занимљиви су налази неколико масивних утега од печене земље са перфорацијом у горњем делу кроз коју се провлачио канап и служили су за утезање кровног покривача од грања, сламе или можда коже.

Слика 3 Укопани објекти за становање или за складиштење отпада и налази из објеката

Изузетан налаз представља низ од пет кружних земљаних пећи, пречника од 40 до 60 центиметара, дубине око 50 центиметара, које су биле постављене правцем северозапад-југоисток. Може се рећи да је то занатски центар насеља из бакарног доба. На основу досадашњих истраживања, утврђено је да се групација пећи налази на самом ободу насеља, у његовом источном делу, довољно удаљеном од стамбеног дела. То је и разумљиво с обзиром на то да су оне највероватније служиле за производњу ћумура.

Слика 4 Кружне земљане пећи; бакарна алатка; узорци бакарне руде

Присуство технологије топљења руде бакра у примарној металургији овог метала, потврђују налази малих посуда од печене земље које су имале функцију ливачких посуда али и налази бакарних алатки којима су украшавали посуде или су имале неку другу функцију. У физичко – хемијској лабораторији Републичког завода извршена је XRF анализа узорака земље из затворених археолошких целина. На два узорка индентификован је бакар. Даљим анализама индентификоване су различите соли бакра, међу којима се издваја малахит (др Татјана Трипковић дипл. хемичар, саветник).

Слика 5 Логистичка подршка инвеститора – припрема терена за археолошке радове

Уз подршку и логистику инвеститора археолозима је омогућено да раде на већим површинама. Обезбеђени су радници за ископ земље, помоћна механизација је често присутна на терену како би се уклонили површински слојеви и вишак ископане земље. Након завршених истраживања на овом локалитету предстоји његова презентација путем публикације из едиције „КОЛУБАРА“.

Отварање новог површинског копа „Радљево“ (О Уб) у наредном периоду, за археологе и рударе представља нове изазове и обавезу да на време и са пуном одговорношћу брину о културном наслеђу и штите добра од уништења. То потрвђују вишедеценијска истраживања археолошких локалитета угрожених рударским и инвестиционим радовима на простору површинских копова Рударског басена „Колубара“. Поред археолошких налазишта, објекти градитељског наслеђа су врста добара која је најприсутнија на подручју експлоатације Рударског басена. Као и код осталих категорија и овде је највећи проблем да су недовољно истражени. Напредовањем копова нестају читава села, самим тим и објекти народног градитељства који су заштићени или уживају претходну заштиту. Ови објекти заслужују посебну пажњу, зато што представљају достигнућа у развоју народног неимарства у Србији, и омогућавају анализу историјског развоја самог насеља.

ПОВЕЗЕНЕ ВЕСТИ: