Na osnovu člana 21. tačka 1) Zakona o javnim službama („Službeni glasnik RS”, br. 42/91, 71/94, 79/05-dr. zakon i 83/14-dr. zakon), člana 44. stav 1. tačka 1) Zakona o kulturi („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 13/16 i 30/16 - ispravka) i člana 46. Stav 1. tačka 1) Statuta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture broj: 59/16 od 30.11.2011. godine, Upravni odbor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture na drugoj sednici održanoj dana 15. oktobra 2018. godine, donosi

STATUT

Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture

I OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim Statutom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (u daljem tekstu: Statut) bliže se uređuje: pravni status, naziv i sedište; odgovornost u pravnom prometu; zastupanje; delatnost; unutrašnja organizacija; organi, sastav, način imenovanja i nadležnosti; planiranje rada i finansiranje; zaštita kulturnih dobara; javnost rada; poslovna tajna i obaveštavanje zaposlenih; sindikalno organizovanje; bezbednost i zdravlje na radu i zaštita i unapređivanje životne sredine; opšta akta, kao i druga pitanja od značaja za rad Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (u daljem tekstu: Zavod), u skladu sa zakonom.

Član 2.

Zavod je ustanova kulture koja obavlja poslove zaštite nepokretnih kulturnih dobara, na osnovu akta o osnivanju, a u skladu sa zakonom, podzakonskim aktima i Statutom.

Član 3.

Zavod je osnovan Rešenjem Vlade Narodne Republike Srbije broj 604 od 25. juna 1947. godine, pod nazivom: „Zavod za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture Narodne Republike Srbije“, a rešenjem Izvršnog veća Narodne Skupštine Narodne Republike Srbije 4 broj 181. od 9. aprila 1960. godine („Službeni glasnik NR Srbije”, broj 16/60) produžio je sa radom pod sadašnjim nazivom.

Skupština Socijalističke Republike Srbije, na sednici Republičkog veća od 13. aprila i na sednici Prosvetno-kulturnog veća od 12. aprila 1972. godine, donela je Odluku o davanju saglasnosti na odluku Radne zajednice Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu o pripajanju Jugoslovenskog instituta za zaštitu spomenika kulture u Beogradu Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, broj 50 od 13. aprila 1972. godine.

Dan Zavoda je 25. jun, kada je 1947. godine, Rešenjem Vlade Narodne Republike Srbije osnovan Zavod za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture Narodne Republike Srbije.

Zavod je upisan u registar Privrednog suda u Beogradu, u registarski uložak broj 5-135-00.

U vlasničkom listu zgrada i pomoćni objekti Zavoda nalaze se na kat. parcelama br. 1203/1, 1203/2 i 1204, koje su upisane u listu nepokretnosti br. 1520 i 3025 KO Vračar.

Zgrada i pomoćni objekti su državna svojina Republike Srbije.

II PRAVNI STATUS, NAZIV I SEDIŠTE

Član 5.

Zavod je pravno lice koje obavlja delatnost od opšteg interesa.

Zavod je javna služba koja obavlja poslove iz delatnosti kulture kojom se obezbeđuje ostvarivanje prava građana, odnosno zadovoljavanje potrebe građana, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti kulture.

Kao javna služba, Zavod je organizovan i posluje kao ustanova čiji je osnivač Republika Srbija.

Osnivačka prava u pogledu imenovanja direktora Zavoda (u daljem tekstu: direktor), predsednika i članova Upravnog odbora Zavoda (u daljem tekstu: Upravni odbor), te predsednika i članova Nadzornog odbora Zavoda (u daljem tekstu: Nadzorni odbor). vrši Vlada.

Član 6.

Zavod posluje pod punim nazivom: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Skraćeni naziv Zavoda je: RZZZSK.

Član 7.

Sedište Zavoda je u Beogradu, opština Vračar, ulica Radoslava Grujića br. 11.

O promeni sedišta i naziva Zavoda odlučuje osnivač na predlog Upravnog odbora.

Član 8.

Zavod ima svoj pečat, štambilj i račun koji se vodi kod nadležnog organa.

Član 9.

Zavod ima pečat okruglog oblika, prečnika 32 mm, na kojem je kružno, štampanim slovima, na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom ispisano: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, a u sredini pečata je utisnut grafički znak Zavoda.

Zavod ima i mali pečat okruglog oblika, prečnika 25 mm, na kojem je kružno, štampanim slovima, na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom ispisano: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, a u sredini pečata je upisano: Beograd.

Član 10.

Zavod ima štambilj pravougaonog oblika dimenzija 60x25 mm.

U gornjem delu štambilja ispisan je tekst na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom:

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u sredini je ispisano Br.______, ispod:

_____20____god., i ispod: Beograd.

Broj pečata i štambilja, način njihove upotrebe, čuvanja, rukovanja, izrade i uništavanje pečata i štambilja određuje se na osnovu odluke koju donosi direktor.

Spisak svih pečata i štambilja. sa otisnutim i naznačenim izgledom, kao i sa naznačenim prestankom njihove upotrebe, čuva se u arhivi Zavoda.

Član 11.

Upravni odbor odlučuje o izgledu zaštitnog znaka.

Član 12.

Zavod vrši prepisku sa fizičkim i pravnim licima na svom memorandumu, sa sadržajem propisanim zakonom.

Na memorandumu je zaštitni znak - logotip Zavoda. Ispod zaštitnog znaka - logotipa Zavoda: adresa, Srbija, tel. +381 (011) 2454786, faks + 381(11) 3441430, pri dnu s leve strane: e-mail: office@heritage.gov.rs, ispod adresa zvanične internet strane: www.heritage.gov.rs, pri dnu s desne strane: PIB: 100291710, a ispod: matični broj: 07010028.

Tekst na memorandumu ispisan je dvojako: srpskim jezikom, ćiriličkim pismom i na engleskom jeziku.

III ODGOVORNOST U PRAVNOM PROMETU

Član 13.

Zavod ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim aktom o osnivanju, zakonom, drugim propisima i Statutom.

Zavod je nosilac svih prava, obaveza i odgovornosti u pravnom prometu u odnosu na sredstva kojima raspolaže, u skladu sa zakonom.

U pravnom prometu sa trećim licima, Zavod istupa u svoje ime i za svoj račun.

Član 14.

Za svoje obaveze Zavod odgovara svojom imovinom.

Odgovornost za obaveze iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na kulturna dobra ni na drugu imovinu koja je državna svojina Republike Srbije.

IV. ZASTUPANjE

Član 15.

Zavod zastupa direktor.

U slučaju odsutnosti ili sprečenosti direktora, Zavod zastupa zamenik direktora ili zaposleni na osnovu i u granicama pisanog ovlašćenja direktora.

Ovlašćeno lice potpisuje se tako što ispred imena i prezimena direktora dopisuje „za”.

Član 16.

Direktor je ovlašćen da u ime Zavoda, u okviru regisgrovane delatnosti, a u granicama zakonskih ovlašćenja, zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje, kao i da zastupa Zavod pred sudovima i drugim organima.

V. DELATNOST

Član 17.

Delatnost Zavoda razvrstava se prema jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti u grupu Delatnost zaštite i održavanja nepokretnih kulturnih dobara, kulturno-istorijskih lokacija, zgrada i sličnih turističkih spomenika.

Šifra pretežne delatnosti je: 91.03 Delatnost zaštite i održavanja nepokretnih kulturnih dobara, kulturno-istorijskih lokacija, zgrada i sličnih turističkih spomenika.

Zavod vrši delatnost zaštite, korišćenja i prezentacije spomenika kulture, prostornih kulturno-istorijskih celina, arheoloških nalazišta i znamenitih mesta kao nepokretnih kulturnih dobara i njihove zaštićene okoline.

Delatnost iz stava 3. ovog člana Zavod vrši na celoj teritoriji Republike Srbije kao Centralna ustanova zaštite, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima i drugim propisima iz ove oblasti.

U okviru delatnosti zaštite nepokretnih kulturnih dobara, Zavod obavlja sledeće poslove:

1) ostvarivanje uvida u stanje nepokretnih kulturnih dobara i preduzimanje mera u vezi sa njihovom zaštitom i korišćenjem;

2) pružanje stručne pomoći i unapređivanje rada na zaštiti nepokretnih kulturnih dobara, naročito u pogledu savremenih metoda stručnog rada;

3) staranje o stručnom usavršavanju zaposlenih koji rade na poslovima zaštite nepokretnih kulturnih dobara;

4) vođenje centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara po vrstama i dokumentacije o njima;

5) obrazovanje i vođenje kompjuterskog informacionog centra nepokretnih kulturnih dobara po vrstama;

6) staranje o zaštiti nepokretnih kulturnih dobara;

7) staranje o jedinstvenoj primeni kriterijuma u pogledu predlaganja za utvrđivanje nepokretnosti za kulturna dobra i utvrđivanje nepokretnih kulturnih dobara od velikog i od izuzetnog značaja;

8) vođenje evidencije i dokumentacije o nepokretnostima od posebnog značaja za istoriju i kulturu Republike Srbije koje se nalaze u zemlji i u inostranstvu i staranje o njihovom očuvanju;

9) staranje o jedinstvenoj primeni međunarodnih konvencija i drugih međunarodnih akata na teritoriji Republike Srbije;

10) utvrđivanje da li određene stvari, izuzev publikacija, koje uživaju prethodnu zaštitu, odnosno za koje se pretpostavlja da imaju svojstva takvih stvari, mogu da se privremeno ili trajno izvezu u inostranstvo;

11) istraživanje i proučavanje nepokretnih kulturnih dobara i izrada studija, elaborata i projekata sa odgovarajućom dokumentacijom radi najcelishodnije zaštite i korišćenja određenog nepokretnog kulturnog dobra;

12) izrada uslova čuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnih kulturnih dobara, kao i ne- pokretnih dobara koja uživaju prethodnu zaštitu i njihovo dostavljanje organu nadležnom za pripremanje prostornog, odnosno urbanističkog plana, kao i utvrđenih mera zaštite radi njihovog ugrađivanja u prostorne i urbanističke planove;

13) davanje mišljenja o nacrtima prostornih i urbanističkih planova;

14) objavljivanje građe o preduzetim radovima na nepokretnim kulturnim dobrima;

15) izrada projekata za sprovođenje mera tehničke zaštite i drugih radova na nepokretnim kulturnim dobrima i izvođenje radova na nepokretnim kulturnim dobrima;

16) ostvarivanje uvida u sprovođenje mera zaštite i korišćenja nepokretnih kulturnih dobara;

17) predlaganje strategije zaštite, opštih smernica i prioriteta u zaštiti nepokretnih kulturnih dobara u skladu sa njihovim stanjem;

18) izrada menadžment planova za nepokretna kulturna dobra;

19) pružanje stručne pomoći na čuvanju i održavanju kulturnih dobara sopstvenicima i korisnicima tih dobara;

20) staranje o korišćenju kulturnih dobara u svrhe određene zakonom;

21) predlaganje i praćenje sprovođenja mera zaštite nepokretnih kulturnih dobara;

22) sprovođenje mera tehničke i fizičke zaštite kulturnih dobara;

23) izdavanje publikacija o kulturnim dobrima i o rezultatima rada na njihovoj zaštiti;

24) izlaganje kulturnih dobara, organizovanje predavanja, izložbi i drugih prigodnih oblika kulturno-obrazovne delatnosti;

25) utvrđivanje uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite i drugih radova na nepokretnim kulturnim dobrima od izuzetnog značaja i kada projekte i dokumentaciju izrađuju nadležni zavodi za zaštitu spomenika kulture;

26) davanje saglasnosti na projekte i dokumentaciju za izvođenje radova na nepokretnim kulturnim dobrima od izuzetnog značaja i na projekte i dokumentaciju koje izrađuju nadležni zavodi za zaštitu spomenika kulture;

27) obavljanje zakonom predviđenih poslova u postupku utvrđivanja nepokretnih kulturnih dobara i kulturnih dobara od izuzetnog, odnosno od velikog značaja;

28) rešavanje po žalbama na rešenja nadležnih zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Član 18.

Zavod može bez upisa dodatnih delatnosti u sudski registar Privrednog suda obavljati i druge delatnosti u cilju boljeg ostvarivanja programske delatnosti, koje služe delatnosti upisanoj u registar, i to:

71.11 Arhitektonska delatnost

72.20 Istraživanje i razvoj u društvenim i humanističkim naukama

72.19 Istraživanje i razvoj u ostalim prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama

71.20 Tehničko ispitivanje i analize

58.11 Izdavanje knjiga

58.14 Izdavanje časopisa i periodičnih izdanja

58.19 Ostala izdavačka delatnost

74.20 Fotografske usluge

82.19 Fotokopiranje, pripremanje dokumenata i druga specijalizovana kancelarijska podrška

VI. UNUTRAŠNjA ORGANIZACIJA

Član 19.

Organizacija rada, rukovođenje i druga pitanja unutrašnje organizacije bliže se uređuju Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova Zavoda, tako da se ostvaruje funkcionalno jedinstvo u organizaciji poslova i radnih zadataka na osnovu jedinstvenog planiranja, razvoja i rada kao i kontrolom izvršenja poslova i radnih zadataka.

Član 20.

Zavod je ustanova kulture u kojoj se rad organizuje u organizacionim jedinicama koje predstavljaju osnovne delove procesa rada u ostvarivanju delatnosti Zavoda.

Organizacione jedinice u Zavodu su:

1) Odeljenje opštih poslova, koje u svom sastavu ima sledeće jedinice:

(1) Sekretarijat;

(2) Služba računovodstva;

2) Odeljenje za istraživanje, zaštitu i dokumentaciju;

3) Odeljenje za arhitekturu;

4) Odeljenje za slikarstvo i fizičko-hemijska laboratorija, koje u svom sastavu ima sledećejedinice:

(1) Atelje za konzervaciju zidnih slika, ikona, ikonostasa, mozaika i plastike;

(2) Fizičko-hemijsku laboratoriju.

U Sekretarijatu se prate i primenjuju zakoni i drugi propisi i izrađuju normativni akti Zavoda, sprovodi upravni postupak, obavljaju poslovi iz oblasti radnih odnosa, javnih nabavki, stručni poslovi pravne zaštite nepokretnih kulturnih dobara, izrađuju predlozi odluka za proglašenje i kategorizaciju nepokretnih kulturnih dobara i obavljaju i drugi poslovi iz oblasti primene propisa. Obabljaju se, takođe, poslovi arhive, daktilografski i poslovi održavanja prostorija i staranje o njihovoj bezbednosti.

U Službi računovodstva obavljaju se stručni poslovi računovodstva i knjigovodstva, uz praćenje finansijskih propisa, i poslovi javnih nabavki za Zavod i za radilišta Zavoda. Izrađuje se godišnja analiza prihoda i rashoda, vrši kontrola finansijske dokumentacije, kao i izrada periodičnih i godišnjeg računa.

U Odeljenju za zaštitu, istraživanje i dokumentaciju obavljaju se poslovi: istraživanje i valorizacija kulturnih dobara; vodi se centralni registar i dokumentacija o nepokretnim kulturnim dobrima; izrada predloga odluka o utvrđivanju nepokretnih kulturnih dobara; arheološka istraživanja i iskopavanja; vođenje fototeke; vođenja tehničke dokumentacije i planoteke; poslovi u vezi izvoza dobara koja uživaju prethodnu zaštitu; izdavačke delatnosti i vođenja biblioteke, propagiranje kulturnog nasleđa i stručno usavršavanje kadrova putem predavanja, referata, seminara i kurseva.

U Odeljenju za arhitekturu obavljaju se poslovi: istraživanje i valorizacija nepokretnih kulturnih dobara; izrada tehničke dokumentacije o nepokretnim kulturnim dobrima; izrada uslova i saglasnosti za izvođenje mera tehničke zaštite i drugih radova na nepokretnim kulturnim dobrima; izrada projekata za sprovođenje mera tehničke zaštite i drugih arhitektonsko-građevinskih radova na nepokretnim kulturnim dobrima; konzervatorski nadzor nad izvođenjem arhitektonsko-građevinskih mera tehničke zaštite nepokretnih kulturnih dobara: prijem arhitektonsko-građevinskih radova na nepokregnim kulturnim dobrima; učešće u izradi i izrada prostornih i urbanističkih planova; propagiranje kulturnog nasleđa i stručno usavršavanje kadrova putem predavanja, referata, seminara i kurseva.

U Ateljeu za konzervaciju zidnih slika, ikona, ikonostasa, mozaika i plastike obavljaju se sledeći poslovi: ispituje se stanje, uzroci oštećenja, ugroženosti i propadanja kulturnih dobara, sastav materijala od kojih su načinjeni i tehnologija njihove izrade, uslovi pod kojima egzistiraju, ispituje sredstva i metode za zaštitu kulturnih dobara i stara se o primeni odabranih, izrađuju se planovi, vrši istraživanje kulturnih dobara i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu, istraživanje materijala za potrebe konzervatorske prakse i objavlvivanje rezultata istraživanja, izrada dokumentacije o živopisu, mozaicima, ikonopisu i pokretnim kulturnim dobrima, kamenoj plastici i skulpturi i izvedenim konzervatorsko-restauratorskim radovima, izrada projekata i elaborata za izvođenje konzervatorsko-restauratorskih radova i prezentacija; rukovođenje izvođenjem i neposredno izvođenje tih radova; istraživanja u cilju iznalaženja novih metoda i materijala za konzervaciju i restauraciju zidnog slikarstva, pokretnih kulturnih dobara i kamene plastike i skulptura; izrada studija i monografija o spomenicima kulture; ostvarivanje uvida u zaštitu i korišćenje kulturnih dobara i predlaganje mera zaštite; propagiranje kulturnog nasleđa i stručno usavršavanje kadrova putem predavanja, referata, seminara i kurseva.

U Fizičko-hemijskoj laboratoriji obavljaju se sledeći poslovi ispitivanja: uzoraka, procesa koji se koriste pri konzervaciji i restauraciji, materijala koji se koriste pri konzervaciji i restauraciji, uslova u kojima se spomenik nalazi; uzoraka materijala koji se koriste pri izradi umetničkog dela (zidne slike, štafelajne slike, dekoracije, predmeti), zatim građevinskih materijala kada je objekat u pitanju (kamen, drvo, malter, opeka); vrši se ispitivanje procesa, njihovo karakterisanje, poboljšanje (injektiranje, konsolidacija, čišćenje), zatim ispitivanje hemijskih i fizičkih karakteristika materijala koji se koriste pri konzervaciji i restauraciji, određivanje načina primene kao i ispitivanje mikro-klimatskih uslova, raznih uticaja sredine na degradaciju spomenika.

VII. ORGANI, SASTAV, NAČIN IMENOVANjA I NADLEŽNOSTI

Član 21.

Organi Zavoda su:

1) direktor;

2) upravni odbor;

3) nadzorni odbor.

Direktor

Član 22.

Direktor rukovodi radom Zavoda.

Direktor ima zamenika

Direktora imenuje i razrešava Vlada.

Član 23.

Direktor se imenuje na osnovu prethodno sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa zakonom, na period od četiri godine i može biti ponovo imenovan.

Javni konkurs za izbor direktora raspisuje i sprovodi Upravni odbor, 60 dana pre isteka mandata direktora.

Javni konkurs za izbor direktora objavljuje se najmanje u jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, na zvaničnim internet stranama Nacionalne službe za zapošljavanje i Zavoda.

Rok za podnošenje prijava kandidata na javni konkurs je 15 dana od dana objavljivanja javnog konkursa.

Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave i prijave uz koje nisu priloženi svi potrebni dokazi, Upravni odbor odbacuje zaključkom protiv koga se može izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za kulturu (u daljem tekstu: Ministarstvo), u roku od tri dana od dana dostavljanja zaključka.

Žalba ne zadržava izvršenje zaključka.

Član 24.

Upravni odbor obavlja razgovore sa kandidatima i, u roku od 30 dana od dana završetka javnog konkursa, dostavlja Ministarstvu zapisnik o obavljenim razgovorima i obrazloženi predlog liste kandidata, po azbučnom redu, s mišljenjem o stručnim i organizacionim sposobnostima svakog kandidata.

Ministarstvo predlaže Vladi kandidata za direktora s liste kandidata ili je obaveštava o razlozima neprihvatanja iste.

Član 25.

Ako Upravni odbor utvrdi da nema kandidata koji ispunjava uslove da uđe u izborni postupak ili Vlada ne imenuje direktora s liste kandidata, smatra se da javni konkurs nije uspeo.

Član 26.

Za kandidata za direktora utvrđuju se sledeći uslovi:

1) Visoko obrazovanje: na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, odnosno specijalističkim strukovnim studijama, po propisu koji uređuje visoko obrazovanje počev od 10. septembra 2005. godine; na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno-naučnog polja društveno-humanističkih nauka (ekonomske, pravne, istorijske i arheološke), tehničko- tehnoloških nauka (arhitektura, građevinsko inženjerstvo, tehnološko inženjerstvo), prirodno-matematičkih nauka (fizičko-hemijske i hemijske) i polja umetnosti (likovne umetnosti, primenjene umetnosti i dizajn);

2) najmanje pet godina radnog iskustva u struci;

3) da kandidat ima iskustvo u rukovođenju različitim organizacionim oblicima - osnovnim i unutrašnjim (direktor, zamenik, pomoćnik direktora, rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice ustanova ili drugog pravnog lica, itd.) ili iskustvo u aktivnostima rukovođenja pri realizaciji projekata.

4) da se protiv kandidata ne vodi istraga i da nije podignuta optužnica za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, kao i da nije osuđivan za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje dužnosti direktora;

5) znanje stranog jezika;

6) znanje rada na računaru;

7) državljanstvo Republike Srbije;

8) opšta zdravstvena sposobnost.

Član 27.

Konkursna dokumentacija za izbor kandidata za direktora treba da sadrži sledeće dokaze:

1) predlog programa rada i razvoja Zavoda za period od četiri godine;

2) diplomu o stečenoj stručnoj spremi;

3) dokaz o radnom iskustvu (ugovori ili potvrde) iz koga se može utvrditi na kojim poslovima i s kojom stručnom spremom je stečeno radno iskustvo i iskustvo na rukovodećim poslovima;

4) biografiju koja sadrži podatke o dosadašnjem radu i ostvarenim rezultatima;

5) uverenje, ne starije od šest meseci, da se protiv kandidata ne vodi istraga i da protiv njega nije podignuta optužnica za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti;

6) uverenje da kandidat nije pravnosnažno osuđivan;

7) uverenje o državljanstvu Republike Srbije (ne starije od šest meseci);

8) izvod iz matične knjige rođenih;

9) fotokopiju lične karte;

10) dokaz o opštoj zdravstvenoj sposobnosti - originapno lekarsko uverenje izdato od strane zdravstvene ustanove registrovane za izdavanje uverenja;

11) dokaz o znanju stranog jezika (potvrda o položenom ispitu na studijama ili uverenje - potvrda ustanove ili škole stranih jezika i sl.) i dokaz o poznavanju osnovnih programa za rad na personalnom računaru (uverenje - potvrda ustanove ili škole računara i sl.).

Dokazi iz stava 1. ovog člana prilažu se u originalu ili kopiji overenoj kod nadležnog organa.

Član 28.

Prilikom sastavljanja liste kandidata, Upravni odbor će ceniti i sledeće činjenice:

1) da kandidat poznaje poslovanje ustanova kulture;

2) da kandidat poseduje visoko razvijene stručne i organizacione sposobnosti i znanja; iskustva i reference u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, a posebno zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa kao i referentne naučne radove;

3) kvalitet predloženog programa rada i razvoja Zavoda iz podnete konkursne dokumentacije.

Član 29.

O odluci Vlade o imenovanju direktora obaveštava se svaki učesnik konkursa.

Član 30.

Vlada može imenovati vršioca dužnosti direktora bez sprovedenog javnog konkursa, u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs nije uspeo.

Vršilac dužnosti ima prava, obaveze i ovlašćenja direktora i tu funkciju može obavljati najduže jednu godinu od dana imenovanja.

Vršilac dužnosti direktora mora da ispunjava zakonske uslove. kao i kandidat za izbor direktora.

Član 31.

Direktor:

1) predstavlja i zastupa Zavod, u skladu sa zakonom i Statutom;

2) stara se o zakonitosti rada;

3) organizuje i rukovodi radom;

4) predlaže opšta akta koja donosi Upravni odbor;

5) donosi opšta i pojedinačna akta u skladu sa zakonom i Statutom;

6) predlaže program rada i plan razvoja i preduzima mere za njihovo sprovođenje;

7) izvršava odluke Upravnog odbora;

8) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;

9) predlaže mere za otklanjanje poremećaja u poslovanju;

10) odgovoran je za materijalno-finansijsko poslovanje;

11) predlaže finansijski plan;

12) donosi plan javnih nabavki;

13) obezbeđuje ostvarivanje javnosti rada;

14) obrazuje i rukovodi radom Stručnog saveta i Kolegijuma;

15) podnosi predlog izveštaja o radu Upravnom odboru;

16) podnosi predlog izveštaja o finansijskom poslovanju i predlog godišnjeg obračuna Upravnom odboru, uz prethodno dato mišljenje Nadzornog odbora;

17) odlučuje o načinu radnog angažovanja;

18) preduzima mere za izvršavanje pravnosnažnih odluka;

19) stara se i odgovoran je za organizovanje i sprovođenje poslova bezbednosti i zdravlja na radu;

20) odgovoran je za kontrolu zabrane pušenja;

21) obavezan je da organizuje rad na način kojim se sprečava pojava zlostavljanja na radu i u vezi s radom;

22) odobrava službena putovanja zaposlenih u zemlji i inostranstvu;

23) odlučuje o osiguranju imovine i zaposlenih;

24) donosi odluku o utvrđivanju cena usluga pravnim i fizičkim licima u okviru delatnosti;

25) prisustvuje sednicama Upravnog odbora kao izvestilac, bez prava odlučivanja;

26) donosi uputstva i obavlja raspodelu poslova, izdaje naloge i smernice za izvršenje poslova i zadataka;

27) odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom;

28) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom, opštim aktima i odlukama Upravnog odbora.

Član 32.

Dužnost direktora prestaje istekom mandata i razrešenjem od strane Vlade, odnosno pre isteka mandata, i to:

1) na lični zahtev;

2) ako obavlja dužnost suprotno odredbama zakona;

3) ako nestručnim, nepravilnim i nesavesnim radom prouzrokuje veću štetu ustanovi ili zanemaruje ili nesavesno izvršava svoje obaveze tako da su nastale ili mogu nastati veće smetnje u radu ustanove;

4) ako je protiv direktora pokrenut krivični postupak za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje te dužnosti, odnosno ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje dužnosti direktora ustanove.

Član 33.

Direktor je samostalan u svom radu, a za svoj rad odgovoran je Vladi koja gaje imenovala. Za izvršavanje i sprovođenje odluka Upravnog odbora direktor odgovara Upravnom odboru.

Između razrešenog i imenovanog direktora obavlja se primopredaja dužnosti.

Član 34.

Upravni odbor će u roku od tri dana od dana obaveštenja o imenovanju direktora obrazovati tročlanu komisiju za primopredaju dužnosti.

Primopredaja se vrši u prisustvu komisije iz stava 2. ovog člana u roku od tri dana od dana imenovanja komisije.

Ako Upravni odbor ne obrazuje komisiju iz stava 2. ovog člana, primopredaja će se obaviti, bez odlaganja, po isteku roka od tri dana od dana obaveštenja o imenovanju direktora u prisustvu predsednika Upravnog odbora.

Ako se primopredaja ne obavi u roku iz st. 3. i 4. ovog člana zato što joj nije prisustvovao razrešeni direktor, iako je bio uredno pozvan, smatraće se da je primopredaja obavljena utvrđivanjem činjenice da isti nije prisustvovao primopredaji.

Zapisnik o primopredaji dostavlja se Upravnom odboru i Ministarstvu.

Upravni odbor

Član 35.

Zavodom upravlja Upravni odbor.

Upravni odbor ima sedam članova.

Članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada.

Član 36.

Predsednika Upravnog odbora imenuje Vlada iz reda članova Upravnog odbora.

Predsednik Upravnog odbora ima svog zamenika koji se bira iz reda članova Upravnog odbora.

Dva člana Upravnog odbora iz reda zaposlenih, od kojih jedan mora da bude iz reda nosilaca osnovne, odnosno programske delatnosti, predlaže reprezentativni sidnikat.

Dužnost člana Upravnog odbora prestaje istekom mandata i razrešenjem, u skladu sa zakonom.

U Upravnom odboru, polna struktura je četiri prema tri.

Član 37.

Članovi Upravnog odbora imenuju se na period od četiri godine i mogu biti imenovani najviše dva puta.

Vlada može, do imenovanja članova Upravnog odbora, da imenuje vršioce dužnosti predsednika i članova Upravnog odbora, u skladu sa zakonom.

Vlada može imenovati vršioca dužnosti predsednika i članova Upravnog odbora i u slučaju da predsedniku, odnosno članu Upravnog odbora prestane dužnost pre isteka mandata.

Vršilac dužnosti predsednika, odnosno člana Upravnog odbora može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu.

Član 38.

Upravni odbor:

1) donosi Statut i druga opšta akta predviđena zakonom i Statutom;

2) daje predlog o statusnim promenama Zavoda, u skladu sa zakonom i Statutom;

3) utvrđuje poslovnu i razvojnu politiku;

4) odlučuje o poslovanju Zavoda i daje smernice direktoru za vođenje poslovne politike;

5) donosi godišnji program rada, na predlog direktora;

6) donosi godišnji finansijski plan, na predlog direktora;

7) usvaja godišnji izveštaj o radu i poslovanju;

8) usvaja godišnji finansijski izveštaj i obračun;

9) raspisuje i sprovodi javni konkurs za direktora, u skladu sa zakonom;

10) dostavlja Ministarstvu u roku od 30 dana od završetka javnog konkursa obrazložen predlog liste kandidata za direktora;

11) zaključuje ugovor sa direktorom, u skladu sa zakonom;

12) zaključuje aneks ugovora o radu, kada je za direktora imenovano lice koje je već zaposleno u Zavodu na neodređeno vreme, u skladu sa zakonom;

13) usvaja godišnji izveštaj o izvršenom popisu imovine i sredstava i donosi odluku o otpisu sredstava;

14) odlučuje o trajnoj poslovnoj saradnji s privrednim subjektima, ustanovama i drugim pravnim licima;

15) odlučuje o službenom putu direktora u inostranstvo;

16) donosi rešenje o godišnjem odmoru direktora;

17) donosi poslovnik o svom radu, kojim bliže uređuje način rada i odlučivanja;

18) odlučuje o drugim pitanjima utvrđenim zakonom, Statutom i drugim opštim aktima Zavoda.

Saglasnost na akte iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana daje Ministarstvo.

Član 39.

Upravni odbor radi i odlučuje na sednicama.

Upravni odbor se konstituiše na prvoj sednici nakon imenovanja.

Upravni odbor punovažno odlučuje ako je na sednici prisutno više od polovine ukupnog broja članova, a odluke donosi većinom glasova prisutnih članova.

Član Upravnog odbora koji se ne slaže sa odlukom, može izdvojiti svoje mišljenje.

Odluke kojima se donosi Statut, njegove izmene i dopune, predloge odluke o statusnim promenama i obrazložen predlog liste kandidata za direktora, Upravni odbor donosi većinom glasova ukupnog broja članova.

Član 40.

Sednice Upravnog odbora saziva i njihovim radom rukovodi predsednik, a izuzetno, u slučaju njegove sprečenosti. zamenik predsednika.

Glasanje u Upravnom odboru je javno, ukoliko članovi ne odluče da se o određenom pitanju glasa tajno.

Izuzetnsh u hitnim slučajevima, na predlog predsednika, Upravni odbor može doneti odluku i putem pisanih izjava svakog člana ili korišćenjem drugih tehničkih sredstava komunikacije.

O izjašnjenju člana Upravnog odbora putem korišćenja drugih tehničkih sredstava komunikacije sačinjava se beleška koju član potvrđuje svojim potpisom na prvoj sednici kojoj bude prisustvovao.

Član 41.

Predsednik i članovi Upravnog odbora su za svoj rad odgovorni osnivaču.

Nadzorni odbor

Član 42.

Nadzorni odbor obavlja nadzor nad poslovanjem Zavoda.

Nadzorni odbor ima tri člana.

Predsednika i članove Nadzornog odbora imenuje i razrešava Vlada, u skladu sa zakonom.

Član 43.

Član Nadzornog odbora iz reda zaposlenih imenuje se na predlog reprezentativnog sindikata.

Član 44.

Članovi Nadzornog odbora imenuju se na period od četiri godine i mogu biti imenovani najviše dva puta.

U Nadzornom odboru, polna struktura je dva prema jedan.

Za člana Nadzornog odbora ne može biti imenovano lice koje je član Upravnog odbora.

Vlada može da, do imenovanja predsednika i članova Nadzornog odbora, imenuje vršioce dužnosti predsednika i članova Nadzornog odbora.

Vlada može imenovati vršioca dužnosti predsednika i članova Nadzornog odbora i u slučaju kada predsedniku odnosno članu Nadzornog odbora prestane dužnost pre isteka mandata.

Vršilac dužnosti predsednika odnosno člana Nadzornog odbora može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu.

Član 45.

Nadzorni odbor punovažno odlučuje ako sednici prisustvuje više od polovine ukupnog broja članova, a odluke donosi većinom glasova.

Član Nadzornog odbora koji se ne slaže sa odlukom, može izdvojiti svoje mišljenje.

Član 46.

Sednice Nadzornog odbora saziva i njihovim radom rukovodi predsednik, a izuzetno, u slučaju njegove sprečenosti, najstariji član.

Glasanje u Nadzornom odboru je javno, ako Nadzorni odbor ne odluči da se o određenom pitanju glasa tajno.

Izuzetno, u hitnim slučajevima, na predlog predsednika, Nadzorni odbor može doneti odluku i putem pisanih izjava svakog člana ili korišćenjem drugih tehničkih sredstava komunikacije.

O izjašnjenju člana Nadzornog odbora putem korišćenja drugih tehničkih sredstava komunikacije sačinjava se beleška koju član potvrđuje svojim potpisom na prvoj sednici kojoj bude prisustvovao.

Član 47.

Nadzorni odbor obavlja, u skladu sa zakonom, nadzor nad poslovanjem, a naročito:

1) pregleda godišnje izveštaje i utvrđuje da li su sastavljeni u skladu sa zakonskim propisima;

2) utvrđuje da li se poslovne knjige i druga dokumenta vode uredno i u skladu sa propisima, a može ih dati i na veštačenje;

3) pregleda i daje mišljenje o godišnjim izveštajima koji se podnose Upravnom odboru pre njihovog usvajanja;

4) o rezultatima obavljenog nadzora, u pisanom obliku obaveštava Upravni odbor i Ministarstvo, ukazujući na eventualne propuste Upravnog odbora, direktora i drugih lica;

5) najmanje jednom godišnje podnosi izveštaj o svom radu Ministarstvu;

6) donosi poslovnik o svom radu, kojim bliže uređuje način rada i odlučivanja;

7) obavlja i druge poslove uređene zakonom, Statutom i drugim opštim aktima.

Član 48.

Nadzorni odbor ima pravo da, u obavljanju poslova iz svog delokruga, pregleda poslovne knjige i dokumentaciju.

Nadzorni odbor je dužan da tri dana unapred, u pisanom obliku, zatraži od direktora da mu omogući uvid u određene poslovne knjige i dokumentaciju.

Navedena dokumentacija i poslovne knjige pregledaju se u prostorijama Zavoda, u prisustvu zaposlenog koga direktor odredi.

Stručni savet

Član 49.

Direktor obrazuje Stručni savet.

Stručni savet ima predsednika i šest članova koji se imenuju iz reda uglednih stručnjaka iz osnovne delatnosti Zavoda, na period od četiri godine. i mogu biti ponovo imenovani.

O radu Stručnog saveta vodi se zapisnik.

Član 50.

Stručni savet pomaže direktoru u predlaganju programa rada, u vezi sa stručnim usavršavanjem, u razmatranju pitanja iz programske i stručne delatnosti Zavoda.

Stručni savet donosi stručna mišljenja, preporuke i druge zaključke iz osnovne delatnosti Zavoda, koji nemaju obavezujući karakter.

Stručni savet razmatra i druga pitanja koja su od značaja za obavljanje delatnosti Zavoda.

Stručni savet donosi poslovnik o svom radu.

Kolegijum

Član 51.

Direktoru u sprovođenju poslova utvrđenih progra.mom i planom rada, i u poslovima iz njegove nadležnosti, pomaže Kolegijum.

Kolegijum čine direktor, zamenik direktora, sekretar i rukovodioci osnovnih organizacionih jedinica.

Direktor saziva sastanke Kolegijuma.

VIII. PLANIRANjE RADA I FINANSIRANjE

Član 52.

Predlog godišnjeg programa rada, predlog godišnjeg finansijskog plana i izveštaj o finansijskom poslovanju dostavljaju se Ministarstvu, u roku utvrđenom zakonom.

Pored godišnjeg programa rada, Zavod može sačinjavati planove rada za duži period.

Član 53.

Planirana sredstva se koriste za namene predviđene programom rada i finansijskim planom, u skladu sa zakonom i Statutom.

Član 54.

Sredstva za obavljanje delatnosti i ostvarivanje programa i projekata obezbeđuju se u skladu sa zakonom. i to:

1) iz budžeta Republike Srbije;

2) iz prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti;

3) od naknada za usluge trećim licima;

4) prodajom publikacija;

5) iz prihoda ostvarenih poslovnom saradnjom i iznajmljivanjem opreme;

6) donatorstvom, sponzorstvom, poklonima, legatima, zaveštanjima;

7) ustupanjem autorskih i drugih prava;

8) na druge načine, u skladu sa zakonom.

Član 55.

O korišćenju sredstava odlučuje direktor na osnovu odobrenog godišnjeg programa rada i finansijskog plana, u skladu sa zakonom.

IX. ZAŠTITA KULTURNIH DOBARA

Član 56.

Zaštita kulturnih dobara obavlja se na osnovu zakona i drugih propisa koji uređuju tu oblast, u skladu sa uputstvima nadležnih organa, kao i pravilima i standardima konzervatorske struke.

Član 57.

Zavod obavlja zaštitu nepokretnih kulturnih dobara u slučaju neposredne ratne opasnosti i drugih elementarnih nepogoda, u skladu sa planom zaštite kulturnih dobara.

Plan zaštite kulturnih dobara iz stava 1. ovog člana donosi Upravni odbor, na predlog direktora.

Direktor je organizator poslova u realizaciji plana iz člana 55. ovog statuta i neposredno je odgovoran za njegovo sprovođenje.

X. JAVNOST RADA

Član 58.

Javnost rada ostvaruje se u skladu sa zakonom i Statutom.

Javnost rada realizuje se putem sredstava javnog informisanja, održavanjem konferencija za novinare, davanjem izjava direktora, zamenika direktora, pomoćnika direktora i ovlašćenih lica, objavljivanjem informacija na zvaničnoj internet strani Zavoda, izdavanjem i distribuiranjem stručnih, naučnih i popularnih publikacija o kulturnim dobrima (periodike, kataloga izložbi, naučnih monografija i drugih publikacija), održavanjem stalnih i povremenih izložbi u zemlji i inostranstvu, organizovanjem stručnih i popularnih predavanja i drugih oblika kulturno-obrazovne delatnosti, objavljivanjem programa i plana rada.

Član 59.

Javnost rada ostvaruje se i javnošću rada Upravnog odbora, odnosno Nadzornog odbora, podnošenjem izveštaja o radu i finansijskog izveštaja, u skladu sa zakonom.

Član 60.

Kulturna dobra i arhivska građa dostupni su trećim licima pod uslovima i na način propisan zakonom, drugim propisom i unutrašnjim opštim aktom.

XI. POSLOVNA TAJNA I OBAVEŠTAVANjE ZAPOSLENIH

Član 61.

Poslovnu tajnu predstavljaju dokumenta, isprave i podaci utvrđeni posebnom odlukom Upravnog odbora, čije bi saopštenje neovlašćenom licu, zbog njihove prirode i značaja. bilo protivno interesima i poslovnom ugledu Zavoda, u skladu sa zakonom.

Neće se smatrati povredom dužnosti čuvanja poslovne tajne saopštavanje tih podataka na sednicama organa Zavoda. ako je takvo saopštavanje neophodno za obavljanje poslova ili obaveštavanje organa.

Član 62.

Lice koje saopštava ovakve podatke dužno je da na sednici organa Zavoda prisutne članove i sve ostale učesnike upozori na to da se ti podaci ili dokumenti smatraju poslovnom tajnom i da su dužni da sve ono što su saznali čuvaju kao poslovnu tajnu.

Član 63.

Upravni odbor može posebnom odlukom utvrditi postupak proglašavanja i način čuvanja tajne, u skladu sa zakonom.

Poslovnu tajnu dužni su da čuvaju svi zaposleni i radno angažovani koji na bilo koji način saznaju za ispravu ili podatak koji se smatra poslovnom tajnom.

Dužnost čuvanja poslovne tajne traje i po prestanku radnog odnosa i radnog angažovanja.

Član 65.

Organi upravljanja Zavoda obaveštavaju zaposlene o svom radu i poslovanju, bezbednosti i zdravlju na radu, meramaza poboljšanje uslova rada i o drugim neophodnim podacima.

Obaveštavanje zaposlenih u smislu stava 1. ovog člana obavlja se preko oglasne table Zavoda i sredstvima elektronske komunikacije.

XII. SINDIKALNA ORGANIZACIJA

Član 66.

Zaposleni u Zavodu mogu organizovati sindikalnu organizaciju.

Sindikalna organizacija ima pravo i dužnost da učestvuje u regulisanju ekonomskih i radno-socijalnih prava i dužnosti zaposlenih, u skladu sa zakonom, statutom, kolektivnim ugovorom i drugim opštim aktima.

XIII. BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU I ZAŠTITA I UNAPREĆIVANjE ŽIVOTNE SREDINE

Član 67.

Zaposleni u Zavodu i njegovi organi dužni su da organizuju obavljanje delatnosti na način kojim se osiguravaju bezbednost i zdravlje na radu, kao i da sprovode potrebne mere zaštite na radu i zaštite radne sredine, u skladu sa zakonom.

Zavod je dužan da u obavljanju svoje delatnosti obezbeđuje potrebne uslove za zaštitu i unapređenje životne sredine, da sprečava uzroke i otklanja štetne posledice koje ugrožavaju prirodne i radom stvorene vrednosti životne sredine.

XIV. OPŠTI AKTI

Član 68.

Statut je osnovni opšti akt.

Statut se dostavlja na saglasnost Ministarstvu.

U Zavodu se donose i drugi opšti akti koji moraju biti u saglasnosti sa Statutom i zakonom.

Član 69.

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova donosi direktor i dostavlja na saglasnost Ministarstvu.

Na zahtev zaposlenog, direktor je dužan da Statut i druga opšta akta da na uvid, u skladu sa zakonom.

Član 71.

Opšti akti se objavljuju na oglasnoj tabli Zavoda i stupaju na snagu osmog dana od dana njihovog objavljivanja, osim ako opštim aktom nije drukčije određeno.

Član 72.

Tumačenje odredaba opštih akata daje organ koji ih je doneo.

Opšti akti menjaju se na način i po postupku koji važi za njihovo donošenje.

Nakon stupanja na snagu izmene i dopune opšteg akta, sekretar sačinjava njegov prečišćen tekst, koji potpisuje ovlašćeni donosilac.

XV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 73.

Opšti akti doneti pre stupanja na snagu ovog statuta ostaju na snazi i primenjivaće se ukoliko nisu u suprotnosti sa Statutom i zakonom.

Usaglašavanje opštih akata obaviće se najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog Statuta.

Član 74.

Danom stupanja na snagu ovog Statuta, prestaje da važi Statut Zavoda broj 59/16 od 30.11.2011. godine.

Član 75.

Ovaj Statut, po dobijanju saglasnosti od Ministarstva, stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Zavoda.

Predsednik Upravnog odbora

_______________________________

Vladimir Lojanica

Objavljeno na oglasnoj tabli Zavoda

dana___17.10___ 2018. godine.