На основу члана 21. тачка 1) Закона о јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 42/91, 71/94, 79/05-др. закон и 83/14-др. закон), члана 44. став 1. тачка 1) Закона о култури („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 13/16 и 30/16 - исправка) и члана 46. Став 1. тачка 1) Статута Републичког завода за заштиту споменика културе број: 59/16 од 30.11.2011. године, Управни одбор Републичког завода за заштиту споменика културе на другој седници одржаној дана 15. октобра 2018. године, доноси

СТАТУТ

Републичког завода за заштиту споменика културе

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим Статутом Републичког завода за заштиту споменика културе (у даљем тексту: Статут) ближе се уређује: правни статус, назив и седиште; одговорност у правном промету; заступање; делатност; унутрашња организација; органи, састав, начин именовања и надлежности; планирање рада и финансирање; заштита културних добара; јавност рада; пословна тајна и обавештавање запослених; синдикално организовање; безбедност и здравље на раду и заштита и унапређивање животне средине; општа акта, као и друга питања од значаја за рад Републичког завода за заштиту споменика културе (у даљем тексту: Завод), у складу са законом.

Члан 2.

Завод је установа културе која обавља послове заштите непокретних културних добара, на основу акта о оснивању, а у складу са законом, подзаконским актима и Статутом.

Члан 3.

Завод је основан Решењем Владе Народне Републике Србије број 604 од 25. јуна 1947. године, под називом: „Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије“, а решењем Извршног већа Народне Скупштине Народне Републике Србије 4 број 181. од 9. априла 1960. године („Службени гласник НР Србије”, број 16/60) продужио је са радом под садашњим називом.

Скупштина Социјалистичке Републике Србије, на седници Републичког већа од 13. априла и на седници Просветно-културног већа од 12. априла 1972. године, донела је Одлуку о давању сагласности на одлуку Радне заједнице Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду о припајању Југословенског института за заштиту споменика културе у Београду Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду, број 50 од 13. априла 1972. године.

Дан Завода је 25. јун, када је 1947. године, Решењем Владе Народне Републике Србије основан Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије.

Завод је уписан у регистар Привредног суда у Београду, у регистарски уложак број 5-135-00.

У власничком листу зграда и помоћни објекти Завода налазе се на кат. парцелама бр. 1203/1, 1203/2 и 1204, које су уписане у листу непокретности бр. 1520 и 3025 КО Врачар.

Зграда и помоћни објекти су државна својина Републике Србије.

II ПРАВНИ СТАТУС, НАЗИВ И СЕДИШТЕ

Члан 5.

Завод је правно лице које обавља делатност од општег интереса.

Завод је јавна служба која обавља послове из делатности културе којом се обезбеђује остваривање права грађана, односно задовољавање потребе грађана, као и остваривање другог законом утврђеног интереса у области културе.

Као јавна служба, Завод је организован и послује као установа чији је оснивач Република Србија.

Оснивачка права у погледу именовања директора Завода (у даљем тексту: директор), председника и чланова Управног одбора Завода (у даљем тексту: Управни одбор), те председника и чланова Надзорног одбора Завода (у даљем тексту: Надзорни одбор). врши Влада.

Члан 6.

Завод послује под пуним називом: Републички завод за заштиту споменика културе. Скраћени назив Завода је: РЗЗЗСК.

Члан 7.

Седиште Завода је у Београду, општина Врачар, улица Радослава Грујића бр. 11.

О промени седишта и назива Завода одлучује оснивач на предлог Управног одбора.

Члан 8.

Завод има свој печат, штамбиљ и рачун који се води код надлежног органа.

Члан 9.

Завод има печат округлог облика, пречника 32 mm, на којем је кружно, штампаним словима, на српском језику, ћириличким писмом исписано: Републички завод за заштиту споменика културе, а у средини печата је утиснут графички знак Завода.

Завод има и мали печат округлог облика, пречника 25 mm, на којем је кружно, штампаним словима, на српском језику, ћириличким писмом исписано: Републички завод за заштиту споменика културе, а у средини печата је уписано: Београд.

Члан 10.

Завод има штамбиљ правоугаоног облика димензија 60x25 mm.

У горњем делу штамбиља исписан је текст на српском језику, ћириличким писмом:

Републички завод за заштиту споменика културе, у средини је исписано Бр.______, испод:

_____20____год., и испод: Београд.

Број печата и штамбиља, начин њихове употребе, чувања, руковања, израде и уништавање печата и штамбиља одређује се на основу одлуке коју доноси директор.

Списак свих печата и штамбиља. са отиснутим и назначеним изгледом, као и са назначеним престанком њихове употребе, чува се у архиви Завода.

Члан 11.

Управни одбор одлучује о изгледу заштитног знака.

Члан 12.

Завод врши преписку са физичким и правним лицима на свом меморандуму, са садржајем прописаним законом.

На меморандуму је заштитни знак - логотип Завода. Испод заштитног знака - логотипа Завода: адреса, Србија, тел. +381 (011) 2454786, факс + 381(11) 3441430, при дну с леве стране: e-mail: office@heritage.gov.rs, испод адреса званичне интернет стране: www.heritage.gov.rs, при дну с десне стране: ПИБ: 100291710, а испод: матични број: 07010028.

Текст на меморандуму исписан је двојако: српским језиком, ћириличким писмом и на енглеском језику.

III ОДГОВОРНОСТ У ПРАВНОМ ПРОМЕТУ

Члан 13.

Завод има својство правног лица, са правима, обавезама и одговорностима утврђеним актом о оснивању, законом, другим прописима и Статутом.

Завод је носилац свих права, обавеза и одговорности у правном промету у односу на средства којима располаже, у складу са законом.

У правном промету са трећим лицима, Завод иступа у своје име и за свој рачун.

Члан 14.

За своје обавезе Завод одговара својом имовином.

Одговорност за обавезе из става 1. овог члана не односи се на културна добра ни на другу имовину која је државна својина Републике Србије.

IV. ЗАСТУПАЊЕ

Члан 15.

Завод заступа директор.

У случају одсутности или спречености директора, Завод заступа заменик директора или запослени на основу и у границама писаног овлашћења директора.

Овлашћено лице потписује се тако што испред имена и презимена директора дописује „за”.

Члан 16.

Директор је овлашћен да у име Завода, у оквиру регисгроване делатности, а у границама законских овлашћења, закључује уговоре и врши друге правне радње, као и да заступа Завод пред судовима и другим органима.

V. ДЕЛАТНОСТ

Члан 17.

Делатност Завода разврстава се према јединственој класификацији делатности у групу Делатност заштите и одржавања непокретних културних добара, културно-историјских локација, зграда и сличних туристичких споменика.

Шифра претежне делатности је: 91.03 Делатност заштите и одржавања непокретних културних добара, културно-историјских локација, зграда и сличних туристичких споменика.

Завод врши делатност заштите, коришћења и презентације споменика културе, просторних културно-историјских целина, археолошких налазишта и знаменитих места као непокретних културних добара и њихове заштићене околине.

Делатност из става 3. овог члана Завод врши на целој територији Републике Србије као Централна установа заштите, у складу са Законом о културним добрима и другим прописима из ове области.

У оквиру делатности заштите непокретних културних добара, Завод обавља следеће послове:

1) остваривање увида у стање непокретних културних добара и предузимање мера у вези са њиховом заштитом и коришћењем;

2) пружање стручне помоћи и унапређивање рада на заштити непокретних културних добара, нарочито у погледу савремених метода стручног рада;

3) старање о стручном усавршавању запослених који раде на пословима заштите непокретних културних добара;

4) вођење централног регистра непокретних културних добара по врстама и документације о њима;

5) образовање и вођење компјутерског информационог центра непокретних културних добара по врстама;

6) старање о заштити непокретних културних добара;

7) старање о јединственој примени критеријума у погледу предлагања за утврђивање непокретности за културна добра и утврђивање непокретних културних добара од великог и од изузетног значаја;

8) вођење евиденције и документације о непокретностима од посебног значаја за историју и културу Републике Србије које се налазе у земљи и у иностранству и старање о њиховом очувању;

9) старање о јединственој примени међународних конвенција и других међународних аката на територији Републике Србије;

10) утврђивање да ли одређене ствари, изузев публикација, које уживају претходну заштиту, односно за које се претпоставља да имају својства таквих ствари, могу да се привремено или трајно извезу у иностранство;

11) истраживање и проучавање непокретних културних добара и израда студија, елабората и пројеката са одговарајућом документацијом ради најцелисходније заштите и коришћења одређеног непокретног културног добра;

12) израда услова чувања, одржавања и коришћења непокретних културних добара, као и не- покретних добара која уживају претходну заштиту и њихово достављање органу надлежном за припремање просторног, односно урбанистичког плана, као и утврђених мера заштите ради њиховог уграђивања у просторне и урбанистичке планове;

13) давање мишљења о нацртима просторних и урбанистичких планова;

14) објављивање грађе о предузетим радовима на непокретним културним добрима;

15) израда пројеката за спровођење мера техничке заштите и других радова на непокретним културним добрима и извођење радова на непокретним културним добрима;

16) остваривање увида у спровођење мера заштите и коришћења непокретних културних добара;

17) предлагање стратегије заштите, општих смерница и приоритета у заштити непокретних културних добара у складу са њиховим стањем;

18) израда менаџмент планова за непокретна културна добра;

19) пружање стручне помоћи на чувању и одржавању културних добара сопственицима и корисницима тих добара;

20) старање о коришћењу културних добара у сврхе одређене законом;

21) предлагање и праћење спровођења мера заштите непокретних културних добара;

22) спровођење мера техничке и физичке заштите културних добара;

23) издавање публикација о културним добрима и о резултатима рада на њиховој заштити;

24) излагање културних добара, организовање предавања, изложби и других пригодних облика културно-образовне делатности;

25) утврђивање услова за предузимање мера техничке заштите и других радова на непокретним културним добрима од изузетног значаја и када пројекте и документацију израђују надлежни заводи за заштиту споменика културе;

26) давање сагласности на пројекте и документацију за извођење радова на непокретним културним добрима од изузетног значаја и на пројекте и документацију које израђују надлежни заводи за заштиту споменика културе;

27) обављање законом предвиђених послова у поступку утврђивања непокретних културних добара и културних добара од изузетног, односно од великог значаја;

28) решавање по жалбама на решења надлежних завода за заштиту споменика културе.

Члан 18.

Завод може без уписа додатних делатности у судски регистар Привредног суда обављати и друге делатности у циљу бољег остваривања програмске делатности, које служе делатности уписаној у регистар, и то:

71.11 Архитектонска делатност

72.20 Истраживање и развој у друштвеним и хуманистичким наукама

72.19 Истраживање и развој у осталим природним и техничко-технолошким наукама

71.20 Техничко испитивање и анализе

58.11 Издавање књига

58.14 Издавање часописа и периодичних издања

58.19 Остала издавачка делатност

74.20 Фотографске услуге

82.19 Фотокопирање, припремање докумената и друга специјализована канцеларијска подршка

VI. УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА

Члан 19.

Организација рада, руковођење и друга питања унутрашње организације ближе се уређују Правилником о организацији и систематизацији послова Завода, тако да се остварује функционално јединство у организацији послова и радних задатака на основу јединственог планирања, развоја и рада као и контролом извршења послова и радних задатака.

Члан 20.

Завод је установа културе у којој се рад организује у организационим јединицама које представљају основне делове процеса рада у остваривању делатности Завода.

Организационе јединице у Заводу су:

1) Одељење општих послова, које у свом саставу има следеће јединице:

(1) Секретаријат;

(2) Служба рачуноводства;

2) Одељење за истраживање, заштиту и документацију;

3) Одељење за архитектуру;

4) Одељење за сликарство и физичко-хемијска лабораторија, које у свом саставу има следећејединице:

(1) Атеље за конзервацију зидних слика, икона, иконостаса, мозаика и пластике;

(2) Физичко-хемијску лабораторију.

У Секретаријату се прате и примењују закони и други прописи и израђују нормативни акти Завода, спроводи управни поступак, обављају послови из области радних односа, јавних набавки, стручни послови правне заштите непокретних културних добара, израђују предлози одлука за проглашење и категоризацију непокретних културних добара и обављају и други послови из области примене прописа. Обабљају се, такође, послови архиве, дактилографски и послови одржавања просторија и старање о њиховој безбедности.

У Служби рачуноводства обављају се стручни послови рачуноводства и књиговодства, уз праћење финансијских прописа, и послови јавних набавки за Завод и за радилишта Завода. Израђује се годишња анализа прихода и расхода, врши контрола финансијске документације, као и израда периодичних и годишњег рачуна.

У Одељењу за заштиту, истраживање и документацију обављају се послови: истраживање и валоризација културних добара; води се централни регистар и документација о непокретним културним добрима; израда предлога одлука о утврђивању непокретних културних добара; археолошка истраживања и ископавања; вођење фототеке; вођења техничке документације и планотеке; послови у вези извоза добара која уживају претходну заштиту; издавачке делатности и вођења библиотеке, пропагирање културног наслеђа и стручно усавршавање кадрова путем предавања, реферата, семинара и курсева.

У Одељењу за архитектуру обављају се послови: истраживање и валоризација непокретних културних добара; израда техничке документације о непокретним културним добрима; израда услова и сагласности за извођење мера техничке заштите и других радова на непокретним културним добрима; израда пројеката за спровођење мера техничке заштите и других архитектонско-грађевинских радова на непокретним културним добрима; конзерваторски надзор над извођењем архитектонско-грађевинских мера техничке заштите непокретних културних добара: пријем архитектонско-грађевинских радова на непокрегним културним добрима; учешће у изради и израда просторних и урбанистичких планова; пропагирање културног наслеђа и стручно усавршавање кадрова путем предавања, реферата, семинара и курсева.

У Атељеу за конзервацију зидних слика, икона, иконостаса, мозаика и пластике обављају се следећи послови: испитује се стање, узроци оштећења, угрожености и пропадања културних добара, састав материјала од којих су начињени и технологија њихове израде, услови под којима егзистирају, испитује средства и методе за заштиту културних добара и стара се о примени одабраних, израђују се планови, врши истраживање културних добара и добара која уживају претходну заштиту, истраживање материјала за потребе конзерваторске праксе и објавлвивање резултата истраживања, израда документације о живопису, мозаицима, иконопису и покретним културним добрима, каменој пластици и скулптури и изведеним конзерваторско-рестаураторским радовима, израда пројеката и елабората за извођење конзерваторско-рестаураторских радова и презентација; руковођење извођењем и непосредно извођење тих радова; истраживања у циљу изналажења нових метода и материјала за конзервацију и рестаурацију зидног сликарства, покретних културних добара и камене пластике и скулптура; израда студија и монографија о споменицима културе; остваривање увида у заштиту и коришћење културних добара и предлагање мера заштите; пропагирање културног наслеђа и стручно усавршавање кадрова путем предавања, реферата, семинара и курсева.

У Физичко-хемијској лабораторији обављају се следећи послови испитивања: узорака, процеса који се користе при конзервацији и рестаурацији, материјала који се користе при конзервацији и рестаурацији, услова у којима се споменик налази; узорака материјала који се користе при изради уметничког дела (зидне слике, штафелајне слике, декорације, предмети), затим грађевинских материјала када је објекат у питању (камен, дрво, малтер, опека); врши се испитивање процеса, њихово карактерисање, побољшање (ињектирање, консолидација, чишћење), затим испитивање хемијских и физичких карактеристика материјала који се користе при конзервацији и рестаурацији, одређивање начина примене као и испитивање микро-климатских услова, разних утицаја средине на деградацију споменика.

VII. ОРГАНИ, САСТАВ, НАЧИН ИМЕНОВАЊА И НАДЛЕЖНОСТИ

Члан 21.

Органи Завода су:

1) директор;

2) управни одбор;

3) надзорни одбор.

Директор

Члан 22.

Директор руководи радом Завода.

Директор има заменика

Директора именује и разрешава Влада.

Члан 23.

Директор се именује на основу претходно спроведеног јавног конкурса, у складу са законом, на период од четири године и може бити поново именован.

Јавни конкурс за избор директора расписује и спроводи Управни одбор, 60 дана пре истека мандата директора.

Јавни конкурс за избор директора објављује се најмање у једним дневним новинама које се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, на званичним интернет странама Националне службе за запошљавање и Завода.

Рок за подношење пријава кандидата на јавни конкурс је 15 дана од дана објављивања јавног конкурса.

Неблаговремене, недопуштене, неразумљиве или непотпуне пријаве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази, Управни одбор одбацује закључком против кога се може изјавити жалба министарству надлежном за културу (у даљем тексту: Министарство), у року од три дана од дана достављања закључка.

Жалба не задржава извршење закључка.

Члан 24.

Управни одбор обавља разговоре са кандидатима и, у року од 30 дана од дана завршетка јавног конкурса, доставља Министарству записник о обављеним разговорима и образложени предлог листе кандидата, по азбучном реду, с мишљењем о стручним и организационим способностима сваког кандидата.

Министарство предлаже Влади кандидата за директора с листе кандидата или је обавештава о разлозима неприхватања исте.

Члан 25.

Ако Управни одбор утврди да нема кандидата који испуњава услове да уђе у изборни поступак или Влада не именује директора с листе кандидата, сматра се да јавни конкурс није успео.

Члан 26.

За кандидата за директора утврђују се следећи услови:

1) Високо образовање: на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, односно специјалистичким струковним студијама, по пропису који уређује високо образовање почев од 10. септембра 2005. године; на основним студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године из научне, односно стручне области у оквиру образовно-научног поља друштвено-хуманистичких наука (економске, правне, историјске и археолошке), техничко- технолошких наука (архитектура, грађевинско инжењерство, технолошко инжењерство), природно-математичких наука (физичко-хемијске и хемијске) и поља уметности (ликовне уметности, примењене уметности и дизајн);

2) најмање пет година радног искуства у струци;

3) да кандидат има искуство у руковођењу различитим организационим облицима - основним и унутрашњим (директор, заменик, помоћник директора, руководилац унутрашње организационе јединице установа или другог правног лица, итд.) или искуство у активностима руковођења при реализацији пројеката.

4) да се против кандидата не води истрага и да није подигнута оптужница за кривична дела за која се гони по службеној дужности, као и да није осуђиван за кривична дела која га чине недостојним за обављање дужности директора;

5) знање страног језика;

6) знање рада на рачунару;

7) држављанство Републике Србије;

8) општа здравствена способност.

Члан 27.

Конкурсна документација за избор кандидата за директора треба да садржи следеће доказе:

1) предлог програма рада и развоја Завода за период од четири године;

2) диплому о стеченој стручној спреми;

3) доказ о радном искуству (уговори или потврде) из кога се може утврдити на којим пословима и с којом стручном спремом је стечено радно искуство и искуство на руководећим пословима;

4) биографију која садржи податке о досадашњем раду и оствареним резултатима;

5) уверење, не старије од шест месеци, да се против кандидата не води истрага и да против њега није подигнута оптужница за кривична дела за која се гони по службеној дужности;

6) уверење да кандидат није правноснажно осуђиван;

7) уверење о држављанству Републике Србије (не старије од шест месеци);

8) извод из матичне књиге рођених;

9) фотокопију личне карте;

10) доказ о општој здравственој способности - оригинапно лекарско уверење издато од стране здравствене установе регистроване за издавање уверења;

11) доказ о знању страног језика (потврда о положеном испиту на студијама или уверење - потврда установе или школе страних језика и сл.) и доказ о познавању основних програма за рад на персоналном рачунару (уверење - потврда установе или школе рачунара и сл.).

Докази из става 1. овог члана прилажу се у оригиналу или копији овереној код надлежног органа.

Члан 28.

Приликом састављања листе кандидата, Управни одбор ће ценити и следеће чињенице:

1) да кандидат познаје пословање установа културе;

2) да кандидат поседује високо развијене стручне и организационе способности и знања; искуства и референце у области заштите културног наслеђа, а посебно заштите непокретног културног наслеђа као и референтне научне радове;

3) квалитет предложеног програма рада и развоја Завода из поднете конкурсне документације.

Члан 29.

О одлуци Владе о именовању директора обавештава се сваки учесник конкурса.

Члан 30.

Влада може именовати вршиоца дужности директора без спроведеног јавног конкурса, у случају када директору престане дужност пре истека мандата, односно када јавни конкурс није успео.

Вршилац дужности има права, обавезе и овлашћења директора и ту функцију може обављати најдуже једну годину од дана именовања.

Вршилац дужности директора мора да испуњава законске услове. као и кандидат за избор директора.

Члан 31.

Директор:

1) представља и заступа Завод, у складу са законом и Статутом;

2) стара се о законитости рада;

3) организује и руководи радом;

4) предлаже општа акта која доноси Управни одбор;

5) доноси општа и појединачна акта у складу са законом и Статутом;

6) предлаже програм рада и план развоја и предузима мере за њихово спровођење;

7) извршава одлуке Управног одбора;

8) доноси акт о организацији и систематизацији послова;

9) предлаже мере за отклањање поремећаја у пословању;

10) одговоран је за материјално-финансијско пословање;

11) предлаже финансијски план;

12) доноси план јавних набавки;

13) обезбеђује остваривање јавности рада;

14) образује и руководи радом Стручног савета и Колегијума;

15) подноси предлог извештаја о раду Управном одбору;

16) подноси предлог извештаја о финансијском пословању и предлог годишњег обрачуна Управном одбору, уз претходно дато мишљење Надзорног одбора;

17) одлучује о начину радног ангажовања;

18) предузима мере за извршавање правноснажних одлука;

19) стара се и одговоран је за организовање и спровођење послова безбедности и здравља на раду;

20) одговоран је за контролу забране пушења;

21) обавезан је да организује рад на начин којим се спречава појава злостављања на раду и у вези с радом;

22) одобрава службена путовања запослених у земљи и иностранству;

23) одлучује о осигурању имовине и запослених;

24) доноси одлуку о утврђивању цена услуга правним и физичким лицима у оквиру делатности;

25) присуствује седницама Управног одбора као известилац, без права одлучивања;

26) доноси упутства и обавља расподелу послова, издаје налоге и смернице за извршење послова и задатака;

27) одлучује о појединачним правима, обавезама и одговорностима запослених у складу са законом и колективним уговором;

28) обавља и друге послове утврђене законом, Статутом, општим актима и одлукама Управног одбора.

Члан 32.

Дужност директора престаје истеком мандата и разрешењем од стране Владе, односно пре истека мандата, и то:

1) на лични захтев;

2) ако обавља дужност супротно одредбама закона;

3) ако нестручним, неправилним и несавесним радом проузрокује већу штету установи или занемарује или несавесно извршава своје обавезе тако да су настале или могу настати веће сметње у раду установе;

4) ако је против директора покренут кривични поступак за дело које га чини недостојним за обављање те дужности, односно ако је правноснажном судском одлуком осуђен за кривично дело које га чини недостојним за обављање дужности директора установе.

Члан 33.

Директор је самосталан у свом раду, а за свој рад одговоран је Влади која гаје именовала. За извршавање и спровођење одлука Управног одбора директор одговара Управном одбору.

Између разрешеног и именованог директора обавља се примопредаја дужности.

Члан 34.

Управни одбор ће у року од три дана од дана обавештења о именовању директора образовати трочлану комисију за примопредају дужности.

Примопредаја се врши у присуству комисије из става 2. овог члана у року од три дана од дана именовања комисије.

Ако Управни одбор не образује комисију из става 2. овог члана, примопредаја ће се обавити, без одлагања, по истеку рока од три дана од дана обавештења о именовању директора у присуству председника Управног одбора.

Ако се примопредаја не обави у року из ст. 3. и 4. овог члана зато што јој није присуствовао разрешени директор, иако је био уредно позван, сматраће се да је примопредаја обављена утврђивањем чињенице да исти није присуствовао примопредаји.

Записник о примопредаји доставља се Управном одбору и Министарству.

Управни одбор

Члан 35.

Заводом управља Управни одбор.

Управни одбор има седам чланова.

Чланове Управног одбора именује и разрешава Влада.

Члан 36.

Председника Управног одбора именује Влада из реда чланова Управног одбора.

Председник Управног одбора има свог заменика који се бира из реда чланова Управног одбора.

Два члана Управног одбора из реда запослених, од којих један мора да буде из реда носилаца основне, односно програмске делатности, предлаже репрезентативни сидникат.

Дужност члана Управног одбора престаје истеком мандата и разрешењем, у складу са законом.

У Управном одбору, полна структура је четири према три.

Члан 37.

Чланови Управног одбора именују се на период од четири године и могу бити именовани највише два пута.

Влада може, до именовања чланова Управног одбора, да именује вршиоце дужности председника и чланова Управног одбора, у складу са законом.

Влада може именовати вршиоца дужности председника и чланова Управног одбора и у случају да председнику, односно члану Управног одбора престане дужност пре истека мандата.

Вршилац дужности председника, односно члана Управног одбора може обављати ту функцију најдуже једну годину.

Члан 38.

Управни одбор:

1) доноси Статут и друга општа акта предвиђена законом и Статутом;

2) даје предлог о статусним променама Завода, у складу са законом и Статутом;

3) утврђује пословну и развојну политику;

4) одлучује о пословању Завода и даје смернице директору за вођење пословне политике;

5) доноси годишњи програм рада, на предлог директора;

6) доноси годишњи финансијски план, на предлог директора;

7) усваја годишњи извештај о раду и пословању;

8) усваја годишњи финансијски извештај и обрачун;

9) расписује и спроводи јавни конкурс за директора, у складу са законом;

10) доставља Министарству у року од 30 дана од завршетка јавног конкурса образложен предлог листе кандидата за директора;

11) закључује уговор са директором, у складу са законом;

12) закључује анекс уговора о раду, када је за директора именовано лице које је већ запослено у Заводу на неодређено време, у складу са законом;

13) усваја годишњи извештај о извршеном попису имовине и средстава и доноси одлуку о отпису средстава;

14) одлучује о трајној пословној сарадњи с привредним субјектима, установама и другим правним лицима;

15) одлучује о службеном путу директора у иностранство;

16) доноси решење о годишњем одмору директора;

17) доноси пословник о свом раду, којим ближе уређује начин рада и одлучивања;

18) одлучује о другим питањима утврђеним законом, Статутом и другим општим актима Завода.

Сагласност на акте из става 1. тач. 5) и 6) овог члана даје Министарство.

Члан 39.

Управни одбор ради и одлучује на седницама.

Управни одбор се конституише на првој седници након именовања.

Управни одбор пуноважно одлучује ако је на седници присутно више од половине укупног броја чланова, а одлуке доноси већином гласова присутних чланова.

Члан Управног одбора који се не слаже са одлуком, може издвојити своје мишљење.

Одлуке којима се доноси Статут, његове измене и допуне, предлоге одлуке о статусним променама и образложен предлог листе кандидата за директора, Управни одбор доноси већином гласова укупног броја чланова.

Члан 40.

Седнице Управног одбора сазива и њиховим радом руководи председник, а изузетно, у случају његове спречености. заменик председника.

Гласање у Управном одбору је јавно, уколико чланови не одлуче да се о одређеном питању гласа тајно.

Изузетнсх у хитним случајевима, на предлог председника, Управни одбор може донети одлуку и путем писаних изјава сваког члана или коришћењем других техничких средстава комуникације.

О изјашњењу члана Управног одбора путем коришћења других техничких средстава комуникације сачињава се белешка коју члан потврђује својим потписом на првој седници којој буде присуствовао.

Члан 41.

Председник и чланови Управног одбора су за свој рад одговорни оснивачу.

Надзорни одбор

Члан 42.

Надзорни одбор обавља надзор над пословањем Завода.

Надзорни одбор има три члана.

Председника и чланове Надзорног одбора именује и разрешава Влада, у складу са законом.

Члан 43.

Члан Надзорног одбора из реда запослених именује се на предлог репрезентативног синдиката.

Члан 44.

Чланови Надзорног одбора именују се на период од четири године и могу бити именовани највише два пута.

У Надзорном одбору, полна структура је два према један.

За члана Надзорног одбора не може бити именовано лице које је члан Управног одбора.

Влада може да, до именовања председника и чланова Надзорног одбора, именује вршиоце дужности председника и чланова Надзорног одбора.

Влада може именовати вршиоца дужности председника и чланова Надзорног одбора и у случају када председнику односно члану Надзорног одбора престане дужност пре истека мандата.

Вршилац дужности председника односно члана Надзорног одбора може обављати ту функцију најдуже једну годину.

Члан 45.

Надзорни одбор пуноважно одлучује ако седници присуствује више од половине укупног броја чланова, а одлуке доноси већином гласова.

Члан Надзорног одбора који се не слаже са одлуком, може издвојити своје мишљење.

Члан 46.

Седнице Надзорног одбора сазива и њиховим радом руководи председник, а изузетно, у случају његове спречености, најстарији члан.

Гласање у Надзорном одбору је јавно, ако Надзорни одбор не одлучи да се о одређеном питању гласа тајно.

Изузетно, у хитним случајевима, на предлог председника, Надзорни одбор може донети одлуку и путем писаних изјава сваког члана или коришћењем других техничких средстава комуникације.

О изјашњењу члана Надзорног одбора путем коришћења других техничких средстава комуникације сачињава се белешка коју члан потврђује својим потписом на првој седници којој буде присуствовао.

Члан 47.

Надзорни одбор обавља, у складу са законом, надзор над пословањем, а нарочито:

1) прегледа годишње извештаје и утврђује да ли су састављени у складу са законским прописима;

2) утврђује да ли се пословне књиге и друга документа воде уредно и у складу са прописима, а може их дати и на вештачење;

3) прегледа и даје мишљење о годишњим извештајима који се подносе Управном одбору пре њиховог усвајања;

4) о резултатима обављеног надзора, у писаном облику обавештава Управни одбор и Министарство, указујући на евентуалне пропусте Управног одбора, директора и других лица;

5) најмање једном годишње подноси извештај о свом раду Министарству;

6) доноси пословник о свом раду, којим ближе уређује начин рада и одлучивања;

7) обавља и друге послове уређене законом, Статутом и другим општим актима.

Члан 48.

Надзорни одбор има право да, у обављању послова из свог делокруга, прегледа пословне књиге и документацију.

Надзорни одбор је дужан да три дана унапред, у писаном облику, затражи од директора да му омогући увид у одређене пословне књиге и документацију.

Наведена документација и пословне књиге прегледају се у просторијама Завода, у присуству запосленог кога директор одреди.

Стручни савет

Члан 49.

Директор образује Стручни савет.

Стручни савет има председника и шест чланова који се именују из реда угледних стручњака из основне делатности Завода, на период од четири године. и могу бити поново именовани.

О раду Стручног савета води се записник.

Члан 50.

Стручни савет помаже директору у предлагању програма рада, у вези са стручним усавршавањем, у разматрању питања из програмске и стручне делатности Завода.

Стручни савет доноси стручна мишљења, препоруке и друге закључке из основне делатности Завода, који немају обавезујући карактер.

Стручни савет разматра и друга питања која су од значаја за обављање делатности Завода.

Стручни савет доноси пословник о свом раду.

Колегијум

Члан 51.

Директору у спровођењу послова утврђених програ.мом и планом рада, и у пословима из његове надлежности, помаже Колегијум.

Колегијум чине директор, заменик директора, секретар и руководиоци основних организационих јединица.

Директор сазива састанке Колегијума.

VIII. ПЛАНИРАЊЕ РАДА И ФИНАНСИРАЊЕ

Члан 52.

Предлог годишњег програма рада, предлог годишњег финансијског плана и извештај о финансијском пословању достављају се Министарству, у року утврђеном законом.

Поред годишњег програма рада, Завод може сачињавати планове рада за дужи период.

Члан 53.

Планирана средства се користе за намене предвиђене програмом рада и финансијским планом, у складу са законом и Статутом.

Члан 54.

Средства за обављање делатности и остваривање програма и пројеката обезбеђују се у складу са законом. и то:

1) из буџета Републике Србије;

2) из прихода остварених обављањем делатности;

3) од накнада за услуге трећим лицима;

4) продајом публикација;

5) из прихода остварених пословном сарадњом и изнајмљивањем опреме;

6) донаторством, спонзорством, поклонима, легатима, завештањима;

7) уступањем ауторских и других права;

8) на друге начине, у складу са законом.

Члан 55.

О коришћењу средстава одлучује директор на основу одобреног годишњег програма рада и финансијског плана, у складу са законом.

IX. ЗАШТИТА КУЛТУРНИХ ДОБАРА

Члан 56.

Заштита културних добара обавља се на основу закона и других прописа који уређују ту област, у складу са упутствима надлежних органа, као и правилима и стандардима конзерваторске струке.

Члан 57.

Завод обавља заштиту непокретних културних добара у случају непосредне ратне опасности и других елементарних непогода, у складу са планом заштите културних добара.

План заштите културних добара из става 1. овог члана доноси Управни одбор, на предлог директора.

Директор је организатор послова у реализацији плана из члана 55. овог статута и непосредно је одговоран за његово спровођење.

X. ЈАВНОСТ РАДА

Члан 58.

Јавност рада остварује се у складу са законом и Статутом.

Јавност рада реализује се путем средстава јавног информисања, одржавањем конференција за новинаре, давањем изјава директора, заменика директора, помоћника директора и овлашћених лица, објављивањем информација на званичној интернет страни Завода, издавањем и дистрибуирањем стручних, научних и популарних публикација о културним добрима (периодике, каталога изложби, научних монографија и других публикација), одржавањем сталних и повремених изложби у земљи и иностранству, организовањем стручних и популарних предавања и других облика културно-образовне делатности, објављивањем програма и плана рада.

Члан 59.

Јавност рада остварује се и јавношћу рада Управног одбора, односно Надзорног одбора, подношењем извештаја о раду и финансијског извештаја, у складу са законом.

Члан 60.

Културна добра и архивска грађа доступни су трећим лицима под условима и на начин прописан законом, другим прописом и унутрашњим општим актом.

XI. ПОСЛОВНА ТАЈНА И ОБАВЕШТАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 61.

Пословну тајну представљају документа, исправе и подаци утврђени посебном одлуком Управног одбора, чије би саопштење неовлашћеном лицу, због њихове природе и значаја. било противно интересима и пословном угледу Завода, у складу са законом.

Неће се сматрати повредом дужности чувања пословне тајне саопштавање тих података на седницама органа Завода. ако је такво саопштавање неопходно за обављање послова или обавештавање органа.

Члан 62.

Лице које саопштава овакве податке дужно је да на седници органа Завода присутне чланове и све остале учеснике упозори на то да се ти подаци или документи сматрају пословном тајном и да су дужни да све оно што су сазнали чувају као пословну тајну.

Члан 63.

Управни одбор може посебном одлуком утврдити поступак проглашавања и начин чувања тајне, у складу са законом.

Пословну тајну дужни су да чувају сви запослени и радно ангажовани који на било који начин сазнају за исправу или податак који се сматра пословном тајном.

Дужност чувања пословне тајне траје и по престанку радног односа и радног ангажовања.

Члан 65.

Органи управљања Завода обавештавају запослене о свом раду и пословању, безбедности и здрављу на раду, мерамаза побољшање услова рада и о другим неопходним подацима.

Обавештавање запослених у смислу става 1. овог члана обавља се преко огласне табле Завода и средствима електронске комуникације.

XII. СИНДИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА

Члан 66.

Запослени у Заводу могу организовати синдикалну организацију.

Синдикална организација има право и дужност да учествује у регулисању економских и радно-социјалних права и дужности запослених, у складу са законом, статутом, колективним уговором и другим општим актима.

XIII. БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ И ЗАШТИТА И УНАПРЕЋИВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Члан 67.

Запослени у Заводу и његови органи дужни су да организују обављање делатности на начин којим се осигуравају безбедност и здравље на раду, као и да спроводе потребне мере заштите на раду и заштите радне средине, у складу са законом.

Завод је дужан да у обављању своје делатности обезбеђује потребне услове за заштиту и унапређење животне средине, да спречава узроке и отклања штетне последице које угрожавају природне и радом створене вредности животне средине.

XIV. ОПШТИ АКТИ

Члан 68.

Статут је основни општи акт.

Статут се доставља на сагласност Министарству.

У Заводу се доносе и други општи акти који морају бити у сагласности са Статутом и законом.

Члан 69.

Правилник о организацији и систематизацији послова доноси директор и доставља на сагласност Министарству.

На захтев запосленог, директор је дужан да Статут и друга општа акта да на увид, у складу са законом.

Члан 71.

Општи акти се објављују на огласној табли Завода и ступају на снагу осмог дана од дана њиховог објављивања, осим ако општим актом није друкчије одређено.

Члан 72.

Тумачење одредаба општих аката даје орган који их је донео.

Општи акти мењају се на начин и по поступку који важи за њихово доношење.

Након ступања на снагу измене и допуне општег акта, секретар сачињава његов пречишћен текст, који потписује овлашћени доносилац.

XV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 73.

Општи акти донети пре ступања на снагу овог статута остају на снази и примењиваће се уколико нису у супротности са Статутом и законом.

Усаглашавање општих аката обавиће се најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог Статута.

Члан 74.

Даном ступања на снагу овог Статута, престаје да важи Статут Завода број 59/16 од 30.11.2011. године.

Члан 75.

Овај Статут, по добијању сагласности од Министарства, ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Завода.

Председник Управног одбора

_______________________________

Владимир Лојаница

Објављено на огласној табли Завода

дана___17.10___ 2018. године.