Previlnik o mentorstvu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture usvojen je 11. juna 2026. godine. Pravni osnov za donošenje Pravilnika o mentorstvu sadržan je u Statutu Republičkog zavoda, kao i u odredbama Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture, a njegova primena počela je 19. juna 2026. godine. Pravilnik predstavlja jedan od rezultata projekta CultHeRit, čiji je primarni cilj bilo unapređenje uslova rada i dostupnosti zaposlenja mladima u sektoru zaštite kulturnog nasleđa.

Donošenje Pravilnika proizašlo je iz potrebe za sistemskim uređenjem procesa uvođenja novozaposlenih saradnika u rad, kontinuiranim prenosom stručnih znanja i iskustava, kao i unapređenjem efikasnosti rada i profesionalnog razvoja zaposlenih u Zavodu.

U praksi je uočeno da nepostojanje jasno definisanog mentorskog sistema može dovesti do sporijeg profesionalnog osposobljavanja, povećanog rizika od grešaka i neujednačenog nivoa stručnog rada. Strukturisan mentorski proces omogućava bržu integraciju novozaposlenih, unapređuje organizaciju rada i doprinosi očuvanju profesionalnih standarda.

Poseban značaj mentorstva u oblasti zaštite kulturnog nasleđa proizilazi iz činjenice da se značajan deo stručnih znanja i profesionalnih iskustava ne može u potpunosti steći formalnim obrazovanjem, već se usvaja kroz neposredan rad na konkretnim zadacima, u saradnji sa iskusnijim stručnjacima. Konzervatorska praksa podrazumeva složene postupke stručnog vrednovanja, donošenja odluka i primene profesionalnih standarda, čije se razumevanje i pravilna primena najuspešnije prenose kroz direktan rad i mentorsku podršku.

Pravilnikom su obuhvaćeni: izbor mentora, trajanje i sadržaj mentorstva, prava i obaveze učesnika u mentorskom procesu, način praćenja i evaluacije, kao i pitanja naknade za mentorski rad.

Donošenje Pravilnika doprinosi jačanju nstitucionalnih kapaciteta Zavoda, unapređenju kvaliteta rada i očuvanju stručnog kontinuiteta u oblasti zaštite kulturnog nasleđa. Istovremeno, njime se stvaraju uslovi za sistematsko prenošenje institucionalnog znanja, profesionalnih vrednosti i etičkih principa struke na nove generacije saradnika, čime se podržavaju dugoročna stabilnost i kontinuirani razvoj Republičkog zavoda. Predstavlja takođe i doprinos razvoju savremenih kadrovskih politika, zasnovanih na profesionalnoj podršci, planiranom razvoju ljudskih resursa i podsticanju međugeneracijske saradnje. Na taj način, stvaraju se preduslovi za efikasnije uključivanje novozaposlenih u radne procese, jačanje profesionalne odgovornosti i unapređenje ukupnog kvaliteta stručnog rada u oblasti zaštite kulturnih dobara.