Превилник о менторству у Републичком заводу за заштиту споменика културе усвојен је 11. јуна 2026. године. Правни основ за доношење Правилника о менторству садржан је у Статуту Републичког завода, као и у одредбама Закона о раду и Посебног колективног уговора за установе културе, а његова примена почела је 19. јуна 2026. године. Правилник представља један од резултата пројекта CultHeRit, чији је примарни циљ било унапређење услова рада и доступности запослења младима у сектору заштите културног наслеђа.

Доношење Правилника произашло је из потребе за системским уређењем процеса увођења новозапослених сарадника у рад, континуираним преносом стручних знања и искустава, као и унапређењем ефикасности рада и професионалног развоја запослених у Заводу.

У пракси је уочено да непостојање јасно дефинисаног менторског система може довести до споријег професионалног оспособљавања, повећаног ризика од грешака и неуједначеног нивоа стручног рада. Структурисан менторски процес омогућава бржу интеграцију новозапослених, унапређује организацију рада и доприноси очувању професионалних стандарда.

Посебан значај менторства у области заштите културног наслеђа произилази из чињенице да се значајан део стручних знања и професионалних искустава не може у потпуности стећи формалним образовањем, већ се усваја кроз непосредан рад на конкретним задацима, у сарадњи са искуснијим стручњацима. Конзерваторска пракса подразумева сложене поступке стручног вредновања, доношења одлука и примене професионалних стандарда, чије се разумевање и правилна примена најуспешније преносе кроз директан рад и менторску подршку.

Правилником су обухваћени: избор ментора, трајање и садржај менторства, права и обавезе учесника у менторском процесу, начин праћења и евалуације, као и питања накнаде за менторски рад.

Доношење Правилника доприноси јачању нституционалних капацитета Завода, унапређењу квалитета рада и очувању стручног континуитета у области заштите културног наслеђа. Истовремено, њиме се стварају услови за систематско преношење институционалног знања, професионалних вредности и етичких принципа струке на нове генерације сарадника, чиме се подржавају дугорочна стабилност и континуирани развој Републичког завода. Представља такође и допринос развоју савремених кадровских политика, заснованих на професионалној подршци, планираном развоју људских ресурса и подстицању међугенерацијске сарадње. На тај начин, стварају се предуслови за ефикасније укључивање новозапослених у радне процесе, јачање професионалне одговорности и унапређење укупног квалитета стручног рада у области заштите културних добара.