Споменик – гробно обележје Стефана Кувета – пронађен је у секундарној употреби, као део поплочања најстаријег каменог пода у шадрвану турског хамама. Хамам је археолошки истражен још 2014. године, у оквиру Пројекта ревитализације Голубачке тврђаве. Међутим, његова конзервација, реконструкција и презентација уследиле су тек 2025/26. године, захваљујући средствима Министарства туризма Републике Србије. Том приликом је завршено истраживање шадрвана и одлучено је да се камене плоче замене због њиховог веома лошег стања насталог пре свега услед вековне изложености атмосфералијама. Само неколико оригиналних плоча је задржано.

Када је демонтиран камени под, подигнуте су и две преломљене мермерне плоче. На мањој, уклопљеној јужно на улазу у шадрван, окренутој наопако, био је сачуван ћирилични натпис изведен дубоко уклесаним лако читљивим писменима. Како је време подизања хамама могло бити од јесени 1458. године до, најкасније 1463. године, то јест од тренутка када је Мехмед Паша Анђеловић освојио Тврђаву па до његове прекоманде у Босну – то је уједно и период када је део надгробника Стефана Кувета уклопљен у првобитни под шадрвана.

Реч је о оштећеном надгробном обележју са текстом уклесаним у шест редова, следеће садржине: „а се покоиште раба божиег стефана кувета сина великог чеоника деспотова вука кувета“ (савремена транскрипција). Изнад текста је уклесан крст проширених крајева и скраћеница натписа: „исус христос ника“. Крст и поједина слова надгробног натписа су истрвени, а сам споменик је преломљен тако да последњи ред натписа није потпуно очуван. Садашње димензије надгробника износе око 42 цм дужине и 38 цм ширине.

Из натписа се сазнаје да је Стефан био син великог челника Вука Кувета. Вук Кувет се јавља у изворима као достојанственик чија каријера је започела у време кнеза Лазара Хребељановића, а врхунац достигла у доба деспота Стефана Лазаревића када је током 1403. и у првој половини 1404. године био на положају великог челника. Познато је да је деспот Стефан Лазаревић, од угарског краља Жигмунда, између осталих градова добио на управу и Голубац, који је обновио и проширио. До сада, међутим, није било познато да се и породица деспотовог великог челника Вука Кувета може повезати са Голубачком тврђавом. Надгробни споменик његовом сину, иако није пронађен у примарном положају на Стефановом гробу, указује на повезаност Кувета са овим делом Подунавља.

Познато је и да се у оквиру комплекса средњовековне и османске тврђаве и подграђа, налазе две локације на којима се сахрањивало. Гробља су била благо увучена у високу леву обалу Дунава, јужно од савременог магистралног пута и сада су урасла у густу шуму. Ревизијом одлуке о заштити тврђаве Голубац, споменика културе од изузетног значаја, која је у поступку израде у Републичком заводу, обухваћена су и њена гробља као део заштићене околине. План Тврђаве Голубачки град и Републичког завода је да се она очисте и сниме, технички и фото документују, како би се заштитила од пропадања и припремила за будућа истраживања. На једном од њих био је и први гроб Стефана Кувета, који је очигледно страдао у Голупцу. Не зна се како, али скоро је сигурно да није у борби јер би то писало на споменику. Не зна се ни када, јер то не пише, међутим може се основано претпоставити да је то било у време када је његов отац имао титулу великог челника, како и стоји у натпису.

У средњовековном периоду натписи на надгробним споменицима нису били чести, али је надгробник Стефана Кувета изазвао додатну позорност истраживача из још једног разлога: у осмој деценији 20. века су у наосу Мале цркве, у комплексу Митрополије у Горњачкој клисури, пронађена четири надгробна обележја са натписима. Међу њима се издваја надгробни камен испод којег су, на основу натписног поља, сахрањени Стефан Кувет, Вук Угљешић и Стефан Угљешић. У натпису у Малој цркви се такође наводи да је Стефан син великог челника Вука Кувета, али се наводи и година када се упокојио. С обзиром да је споменик на том месту преломљен, након неколико стручних радова, преовладало је мишљење да би то најпре могла бити 1403. година. Зашто су и када Стефанови земни остаци пренети у овај храм и какве су везе великаша Кувета, Угљешића тј. Десислалића и осталих личности сахрањених у овом храму, тек ће се истраживати.

Важно је нагласити да je голубачки натпис у мермеру о Стефану Кувету изузетно вредан налаз који отвара још једно поглавље о историјским личностима везаним за нашу тврђаву – уз већ добро познате Жигмунда Луксембуршког, Николу Банфија, Стефана Лазаревића, Завишу Црног, војводу Јеремију, Мехмед Пашу Анђеловића, место међу њима сада заузимају и Стефан Кувет са оцем Вуком. Само име кувет везује се за турцизам који значи: силни, снага, јачина, моћ, што свакако одговара титули коју је Вук носио. Због тога је битно да се сачува и истражи гробље код Голубачке тврђаве. Такође би било важно да се надгробници угледника из Мале цркве у Горњачкој тврђави, ревизионо откопају, очисте, конзервирају и презентују, јер представљају важна сведочанства прошлости источне Србије и ширег Подунавља.