U Manastiru Studenici održana je 5. i 6. novembra radionica na temu: „Izrada Plana upravljanja za Manastir Studenicu“, koju je organizovao Republički zavod za zaštitu spomenika kulture uz podršku Ministarstva kulture i informisanja RS i Manastira Studenice.

Izrada Plana upravljanja za Manastir Studenicu je od posebnog značaja imajući u vidu to da je dobro upisano na Listu svetske baštine 1986. godine. Izrada planova upravljanja za kulturna dobra upisana na Uneskovu Listu, predstavljaju nezamenljiv instrument strateškog upravljanja kulturnim nasleđem i njegovog očuvanja.

Ova radionica je organizovana po participativnom sistemu, što znači da su prisustvovali i učešćem i diskusijama doprineli radu i njenoj uspešnosti arhimandrit dr Tihon (Rakićević), iguman sa bratstvom manastira Studenice, predstavnici lokalne zajednice, Ministarstava i ustanova zaštite kulturnog i prirodnog nasleđa. Bilo je oko 50 učesnika što je prevazišlo očekivanja organizatora i ukazalo na značaj i važnost ovakvog vida okupljanja. Ispred Stručnog tima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture – Beograd za izradu Plana upravljanja, radionicom su moderirale mr Maja Đorđević, arheolog i dr Nevena Debljović Ristić, arhitekta konzervator.

Radionica je koncipirana tako da su u prvom delu izložene glavne informacije u okviru teme Osnovne vrednosti kulturnog dobra Manastir Studenica. Prvo izlaganje izložio je Arhimandrit dr Tihon (Rakićević), Manastir Studenica kao kulturno dobro u odnosu na Studenički tipik Svetog Save u kojem je sadržajno izložio važnost Studeničkog tipika za više od osam vekova očuvanja manastira u nekad veoma teškim istorijskim okolnostima.

Drugo izlaganje dr Nevene Debljović Ristić, rukovodioca Stručnog tima za izradu Plana upravljanja, bilo je o Sakralnom pejzažu manastira Studenice – izazovi upravljanja zaštićenim područjem, gde je navela istorijat istraživanja i konzervacije kulturnog dobra, prikazala i druga brojna sakralna zdanja u okruženju Studenice i prikazala neke od ključnih radova koji su izvedeni u poslednjim godinama.

Takođe veoma važne informacije izložili su Sanja Kesić Ristić temom Vrednosti i značaj kulturnog dobra – Manastir Studenica i Vladimir Džamić temom Plan upravljanja za manastir Studenicu i rezervat biosfere Golija–Studenica u svetlu Uneskove politike održivog razvoja. Oba izlaganja odnosila su se na preporuke i strategije Uneska u zaštiti kulturnog i prirodnog nasleđa koje bi trebalo da bude povezano održivim razvojem. Skrećemo pažnju i na izlaganje dr Milice Dobričić, prostornog planera, koja je i rukovodilac grupe za PPPN u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture RS i koja je izlagala o Odnosu prostornog planiranja i plana upravljanja za kulturno dobro Manastir Studenica. Ovo je veoma važna tema s obzirom na to da je tenutno pokrenut postupak za izradu Prostornog plana posebne namene za Manastir Studenicu i širu okolinu koji predstavljaju prostor izuzetnih prirodnih i kulturnih odlika.

Biljana Krsteski i Nataša Panić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije govorile su o Unesko Rezervatu biosfere „Golija–Studenica“: zaštita i model upravljanja, što je posebno važno zato što je uspostavljen sistem upravljanja ali je ukazano i na objektivne poteškoće. Temom Uključivanje planinarskih i drugih sportskih društava u gašenju šumskih požara Milutin Vukosavljević, komandant štaba Vatrogasnog saveza Srbije, sažeto je ukazao na važnost uključivanja svih raspoloživih subjekata u očuvanje okoline manastira Studenica.

S tim u vezi bilo je dragoceno i izlaganje Ane Grbović, predsednice Planinske zajednice stanovnika Parka prirode „Golija“, koja je u okviru teme Demografske odlike stanovništva u oblasti Golije ukazala na težak i neravnopravan položaj meštana Golije. Završno izlaganje dala je mr Maja Đorđević Uvod u proces izrade plana upravljanja – pristup i metodologija, gde je predstavila Uneskove preporuke za izradu ovog dokumenta i učesnike upoznala sa principom rada po grupama.

Drugi deo radionice Određivanje prioriteta plana upravljanja odnosio se na izradu SWOT analize za kulturno dobro Manastir Studenicu. Učesnici radionice bili su podeljeni u četiri grupe sastavljene od predstavnika više zainteresovanih strana. Predstavnik svake grupe pojedinačno, izložio je uvide do kojih su učesnici došli tokom grupne diskusije. Rezultati analiza pokazali su da se strategija upravljanja kulturnim dobrom mora definisati kroz sistem sačinjen od savremene mreže partnera, svako sa svojim specifičnim zadacima, ali i svi objedinjeni zajedničkim ciljevima i interesima. Nesumnjivo najvredniji resurs jeste Manastir Studenica sa svojim bogatim prirodnim, kulturnim i duhovnim vrednostima u okruženju.

Utvrđene slabosti odnosile su se na šire područje manastira: na neadekvatnu infrastrukturu, lošu demografsku sliku, iseljavanje, nezaposlenost, obrazovanje, nedostatak ekološke svesti, bespravnu izgradnju, korišćenje vodenih resursa, nedostatak domaćih proizvoda i dr., dok su mogućnosti definisane kroz korišćenje prirodnih resursa, zapošljavanje, seoski turizam, uključivanje privatnog sektora, duh gostoprimstva kojom se pokazuju tradicija, znanje i veštine prisutne na ovim prostorima. Predloženo je organizovanje celogodišnjeg kulturnog i duhovnog kalendara, kao i mreža kulturnih ruta ka Rudnu, Savovu, Pridvorici, koji bi bili integrisani u turističku ponudu studeničkog kraja kao svojevrstan potencijal.

U narednom periodu jedan od prioritetnih ciljeva biće formiranje Odbora čiji zadatak je definisanje odgovarajuće strategije za sprovođenje aktivnosti koje su utvrdile sve zainteresovane strane.

Ova radionica predstavlja početak zajedničkog rada na Planu upravljanja kulturnim dobrom Manastirom Studenica i to će biti otvoreni dokument koji se tokom izrade može ažurirati u svetlu jasnog definisanja svih važnih ciljeva radi unapređenja očuvanja kulturnog dobra, ali i poboljšanja uslova života lokalnog stanovništva.

Nevena Debljović Ristić i Maja Đorđević