У Манастиру Студеници одржана је 5. и 6. новембра радионица на тему: „Израда Плана управљања за Манастир Студеницу“, коју је организовао Републички завод за заштиту споменика културе уз подршку Министарства културе и информисања РС и Манастира Студенице.

Израда Плана управљања за Манастир Студеницу је од посебног значаја имајући у виду то да је добро уписано на Листу светске баштине 1986. године. Израда планова управљања за културна добра уписана на Унескову Листу, представљају незаменљив инструмент стратешког управљања културним наслеђем и његовог очувања.

Ова радионица је организована по партиципативном систему, што значи да су присуствовали и учешћем и дискусијама допринели раду и њеној успешности архимандрит др Тихон (Ракићевић), игуман са братством манастира Студенице, представници локалне заједнице, Министарстава и установа заштите културног и природног наслеђа. Било је око 50 учесника што је превазишло очекивања организатора и указало на значај и важност оваквог вида окупљања. Испред Стручног тима Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд за израду Плана управљања, радионицом су модерирале мр Маја Ђорђевић, археолог и др Невена Дебљовић Ристић, архитекта конзерватор.

Радионица је конципирана тако да су у првом делу изложене главне информације у оквиру теме Основне вредности културног добра Манастир Студеница. Прво излагање изложио је Архимандрит др Тихон (Ракићевић), Манастир Студеница као културно добро у односу на Студенички типик Светог Саве у којем је садржајно изложио важност Студеничког типика за више од осам векова очувања манастира у некад веома тешким историјским околностима.

Друго излагање др Невене Дебљовић Ристић, руководиоца Стручног тима за израду Плана управљања, било је о Сакралном пејзажу манастира Студенице – изазови управљања заштићеним подручјем, где је навела историјат истраживања и конзервације културног добра, приказала и друга бројна сакрална здања у окружењу Студенице и приказала неке од кључних радова који су изведени у последњим годинама.

Такође веома важне информације изложили су Сања Кесић Ристић темом Вредности и значај културног добра – Манастир Студеница и Владимир Џамић темом План управљања за манастир Студеницу и резерват биосфере Голија–Студеница у светлу Унескове политике одрживог развоја. Оба излагања односила су се на препоруке и стратегије Унеска у заштити културног и природног наслеђа које би требало да буде повезано одрживим развојем. Скрећемо пажњу и на излагање др Милице Добричић, просторног планера, која је и руководилац групе за ПППН у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре РС и која је излагала о Односу просторног планирања и плана управљања за културно добро Манастир Студеница. Ово је веома важна тема с обзиром на то да је тенутно покренут поступак за израду Просторног плана посебне намене за Манастир Студеницу и ширу околину који представљају простор изузетних природних и културних одлика.

Биљана Крстески и Наташа Панић из Завода за заштиту природе Србије говориле су о Унеско Резервату биосфере „Голија–Студеница“: заштита и модел управљања, што је посебно важно зато што је успостављен систем управљања али је указано и на објективне потешкоће. Темом Укључивање планинарских и других спортских друштава у гашењу шумских пожара Милутин Вукосављевић, командант штаба Ватрогасног савеза Србије, сажето је указао на важност укључивања свих расположивих субјеката у очување околине манастира Студеница.

С тим у вези било је драгоцено и излагање Ане Грбовић, председнице Планинске заједнице становника Парка природе „Голија“, која је у оквиру теме Демографске одлике становништва у области Голије указала на тежак и неравноправан положај мештана Голије. Завршно излагање дала је мр Маја Ђорђевић Увод у процес израде плана управљања – приступ и методологија, где је представила Унескове препоруке за израду овог документа и учеснике упознала са принципом рада по групама.

Други део радионице Одређивање приоритета плана управљања односио се на израду SWOT анализе за културно добро Манастир Студеницу. Учесници радионице били су подељени у четири групе састављене од представника више заинтересованих страна. Представник сваке групе појединачно, изложио је увиде до којих су учесници дошли током групне дискусије. Резултати анализа показали су да се стратегија управљања културним добром мора дефинисати кроз систем сачињен од савремене мреже партнера, свако са својим специфичним задацима, али и сви обједињени заједничким циљевима и интересима. Несумњиво највреднији ресурс јесте Манастир Студеница са својим богатим природним, културним и духовним вредностима у окружењу.

Утврђене слабости односиле су се на шире подручје манастира: на неадекватну инфраструктуру, лошу демографску слику, исељавање, незапосленост, образовање, недостатак еколошке свести, бесправну изградњу, коришћење водених ресурса, недостатак домаћих производа и др., док су могућности дефинисане кроз коришћење природних ресурса, запошљавање, сеоски туризам, укључивање приватног сектора, дух гостопримства којом се показују традиција, знање и вештине присутне на овим просторима. Предложено је организовање целогодишњег културног и духовног календара, као и мрежа културних рута ка Рудну, Савову, Придворици, који би били интегрисани у туристичку понуду студеничког краја као својеврстан потенцијал.

У наредном периоду један од приоритетних циљева биће формирање Одбора чији задатак је дефинисање одговарајуће стратегије за спровођење активности које су утврдиле све заинтересоване стране.

Ова радионица представља почетак заједничког рада на Плану управљања културним добром Манастиром Студеница и то ће бити отворени документ који се током израде може ажурирати у светлу јасног дефинисања свих важних циљева ради унапређења очувања културног добра, али и побољшања услова живота локалног становништва.

Невена Дебљовић Ристић и Маја Ђорђевић