Komitet za svetsko nasleđe zasedao je četrdeseti put u Turskoj u Istanbulu od 10. do 17. jula 2016. godine. Ovogodišnje zasedanje skraćeno je za tri radna dana zbog političke situacije u Turskoj, koja se naglo pogoršala i pretila da ugrozi bezbednost učesnika.

Domaćini su se potrudili da članicama Komiteta (predstavnici 21 države) i brojnim posmatračima obezbede izvanredne uslove za rad u modernom Kongresnom centru. Gospođa Lale Ulker, ambasador i generalni direktor Sektora za kulturu u turskom Ministarstvu inostranih poslova, bila je presedavajuća tokom zasedanja. Gospođa Judžin Džo iz Republike Koreje bila je izvestilac o promenama u odlukama. O nominacionim dosijeima govorili su predstavnici ICOMOS-a i IUCN-a.

Na dnevnom redu 40-tog zasedanja Komiteta bilo je 26 nominacionih dosijea kulturnog, mešovitog i prirodnog nasleđa. Komitet je raspravljao o 14 kulturnih dobara, a na Listu svetske baštine Uneska upisano je 12 dobara.

Nominacioni dosije Stećci – medieval tombstones, koji su izradili stručnjaci četiri države: Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije u okviru međudržavnog projekta serijske nominacije trideset nekropola, bio je peti na dnevnom redu ovogodišnjeg zasedanja. Dosije je predstavio gospodin Alfredo Konti iz Argentine, potpredsednik ICOMOS-a.

Njegovo sadržajno izlaganje pratila je bogato ilustrovana prezentacija stećaka, od oblika, ornamentalnih motiva i natpisa, do prikaza svake nekropole pojedinačno. Preporuka ICOMOS-ovog Komiteta bila je da se upis stećaka na Listu svetske baštine odloži dok se ne dopune tačke koje se odnose na izjavu o univerzalnoj vrednosti (kriterijumi i komparativna analiza). Presedavajuća, gospođa Lale Ulker, reč je dala prvom članu WHC, gospodinu Džadu Tabotu, arhitekti iz Libana, potpredsedniku Nasleđa bez granica sa sedištem u Parizu. On je istakao da ovaj projekat pokazuje snagu i sposobnost prekogranične saradnje, da upravo kriterijum (vi) ukazuje na nematerijalnu suštinu stećaka koja se zasnova na predanjima, verovanjima, bajkama koje traju vekovima i prisutne su do danas, kao i da lokalne zajednice poštuju i čuvaju svoje nasleđe, što nažalost nije primer u drugim delovima sveta. Zato je Komitet prepozano značaj ovog projekta koji nosi snažnu simboliku i time je Liban uložio amandman na prethodno donetu odluku o odlaganju upisa.

Posle predstavnika Libana diskutovali su predstavnici sledećih država, članica Komiteta: Portugal, Turska, Indonezija, Poljska, Burkina Faso, Kuvajt, Kazahstan, Koreja, Filipini, Peru, Azerbejdžan, Zimbabve, Finska, Kuba, Tunis, Jamajka i Tanzanija. Osim predstavnika Finske, koji je preporučio da države-učesnice projekta posebno vode računa o zaštiti i održavanju, ostali predstavnici Komiteta isticali su značaj međudržavne saradnje, dobru zasnovanost kriterijuma (iii) i (vi), a predstavnik Azerbejdžana je ukazao da ovaj projekat šalje snažnu poruku dijaloga i razumevanja i da je njime podignut most kulture u ovom regionu.

Usledila je revizija Odluke 40 SOM 8V.24 i kulturno dobro Stećci – medieval tombstones upisano je na Listu svetske baštine Uneska. http://whc.unesco.org/en/collections/17/ " title="Stećci upisani na Listu svetske baštine Unesko - Delegacija Bosne i Hercegovine u trenutku objavljivanja odluke o upisu: Adil Osmanović, Ivan Orlić, Dragana Anđelić http://whc.unesco.org/en/collections/17/ "/>

Na 40. zasedanju Komiteta delegaciju Republike Srbije činili su: prof. dr Darko Tanasković, ambasador RS pri Unesku, Mirjana Andrić, direktor, Brana Stojković Pavelka, fokal point za RS, mr Maja Đorđević, koordinator izrade nominacionog dosijea u RS, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture – Beograd, a prvoj polovini zasedanja prisustvovala je i Danijela Čubrilo, ministar savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova RS, Odeljenje za Ujedinjene nacije.

Projekat međudržavne serijske nominacije stećaka za upis na Listu svetske baštine realizovali su stručnjaci iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije. Projekat je počeo 2009. Godine, kada su ministri kulture četiri države potpisali pismo namere, Unesko je prihvatio preliminarnu listu nekropola 2011, dosije i planove upravljanja predali smo 31. januara 2015, Ikomosovi stručnjaci obavili su ekspertsku misiju u septembru 2015. godine. Odluka o upisu na Listu svetske baštine je doneta 15. jula 2016. godine. Na Listi se nalazi 28 srednjovekovnih grobalja sa stećcima (20 u Bosni i Hercegovini, dva u Hrvatskoj, tri u Crnoj Gori i tri u Srbiji).

U Republici Srbiji projekat je vodio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture – Beograd.

Nekropole u Srbiji koje su upisane na Listu svetske baštine nalaze se na teritoriji opštine Bajina Bašta i to Mramorje u Perućcu i Mramorje u Rastištu, i na teritoriji opštine Prijepolje – Grčko groblje u selu Hrta.