Манастир Студеница је подигнут почетком 12. века . Главни храм је најстарји и посвећен је Успењу пресвете Богородице. Унутрашњи зидови су украшени фрескама које су настале када и сама грађевна.

Носач првобитних студеничких фресака чини вишеслојни малтер, великим делом уништен, а оно што је остало, током каснијих обнова претрпело је промене између осталог и због накнадних слојева сликарства. Најугроженије су фреске у главном делу цркве, у поткуполном простору наоса. Овде су такође и најочуваније целине сликарства из 13. века које су каснијим обновама делом заклоњене. Оптерећују их слојеви који су разних дебљина и састава, а тамо где их нема – затечена су бројна густо груписана оштећења различитих димензија настала пиковањем зидова приликом обнављања ентеријера.

Због њихове количине и положаја, ови недостаци бојеног слоја учинили су да деценијама сагледавање целине ометају бљештаве белине које праве независну визуелну сметњу оригиналној полихромији фресака.

У зависности од деструктивних утицаја разликују се и облици нестабилних места, односно методологија извођења заштитних радова као и количина и начин обнове. Поред првобитног, запажају се још два слоја сликарства, из 16. и 19. века.

Претходних шест сезона изводе се конзерваторско-рестаураторски радови управо на овим фрескама у поткуполном простору, на којима је установљено од 150 до 1.300 оштећења на једном квадратном метру. С обзиром на то да је третирано сликарство у неколико зона, паралелно се радила консолидација малтера и бојеног слоја, чишћење и ретуш.

Ове године радови се приводе крају у западном травеју и наосу цркве на композицији Крштење Исуса Христа, Преображење и Ктиторској композицији као и на старозаветним пророцима испод куполе на јужном зиду.

До сада је успешно конзервирано и рестаурисано преко 60% целокупног сликарства цркве. Осим параклиса, унутрашње припрате и олтраске апсиде, у претходном периоду у наосу су у потпуности завршене целине као што су Благовести, Успење Богородице, Јеванђелисти, Ктиторски натпис и Распеће. У току су почетни заштитни радови на површинама које су до сада биле недоступне, као што су Рођење Исуса Христа и Света Тројица на којима заједно са сликарством у певницама и ђаконикону тек предстоје радови наредних сезона. Средства за радове обезбедило је Министарство културе и информисања.

Аутор, руководилац пројекта и конзерваторски надзор мр Стојанка Самарџић, сликар-рестауратор, саветник, Републички завод за заштиту споменика културе Београд.

Ове сезоне за овај одговоран посао су од стране Републичког завода за заштиту споменика културе Београд ангажовани стручњаци конзерватори-рестауратори: Гордана Јаковљев, руководилац стручне екипе за фирму КОТО Весна Чанак, Владимир Маркоски, Милица Анђелић, Лука Дедић, Драгана Протић, Јована Јовановић, Анастасија Јовичић, Милана Јовановић, Павле Ђајић, Немања Комненовић, Софија Ракиџић, Вања Зечевић, Кристина Поњавић.