Голубачка тврђава, поглед на археолошки локалитет Подграђе
Голубачка тврђава, поглед на археолошки локалитет Подграђе

Уговором између Републичког завода за заштиту споменика културе, предузећа Тврђава Голубачки град и Немачке организације за међународну сарадњу DeutscheGesellschaftfurlnternationaleZusammenarbeit (GIZ) GmbH, а у оквиру ЕУ Пројекта “ЕУ културно наслеђе за туризам ”, на Голубачкој тврђави су овог пролећа настављени археолошко-конзерваторски радови којима ће бити заокружен Пројекат Ревитализација Голубачке тврђаве, финансиран од 2014. године из средстава фондова Европске уније.

Током Пројекта Ревитализација Голубачке тврђаве, због временских и буџетских ограничења, до сада је остао неистражен један део Подграђа, а претходно откривени објекти археолошког парка нису конзервирани ни презентовани а део спољног уређења (прилаз Тврђави) није био завршен. То су и разлози зашто су у новом ЕУ пројекту - “ЕУ културно наслеђе за туризам ” опредељена средства за завршетак ових радова.

Предвиђено је неколико фаза у реализацији Пројекта:

  • Археолошко ископавање у делу подграђа Тврђаве Голубац;
  • Конзервација ископина подграђа Тврђаве Голубац;
  • Презентација ископина подграђа Тврђаве Голубац и Археолошког парка;
  • Изградња приступног пута до саме Тврђаве.
Подграђе, темељи једног објекта вароши Голубац
Подграђе, темељи једног објекта вароши Голубац

Археолошка ископавања се обављају на површини која директно покрива природни приступ према улазу у Тврђаву и на којој се, осим остатака грађевинских објеката, очекују подаци за прецизно трасирање пута који ће приближно одговарати оригиналном прилазу. Тако ће бити остварена савремена комуникација између постојећег Центра за посетиоце и средњовековне Тврђаве Голубац.

Објекти који су откривени претходних година сведоче о континуираном животу у подграђу и то од времена праисторијских дако-гетских заједница и доба римске доминације до периода средњовековне српске и угарске државе и турске власти над овом територијом. О тој временској вертикали сведоче римска и српска кућа, велика средњовековна пећ за прављење креча и турски хамам, хронолошки заокружени мостом из 1921. године, откривеним испод насипа песка и шута, насталог радом некадашњег каменолома.

Овог пролећа се, у централном делу подграђа, истражују остаци неколико грађевина зиданих од камена у кречном везиву, које су сигурно датоване и опредељене као део турске Голубачке вароши, чији детаљан опис је начинио знаменити путописац Евлија Челеби. Такође је откривен велики број укопа и подница приватних објеката цивилног насеља и једна средњовековна остава пољопривредног алата. Посебно су занимљиве кружне калотасте пећи за печење креча, које су у низу укопаване у косу падину увале, изнад десне обале Дунава. Рађене су у глини од доступних римских опека са печатима легија IV Флавије и VII Клаудије. Налази предмета свакодневне употребе употпуњују и датују археолошки локалитет који се одликује вертикалном и хоризонталном стратиграфијом. По завршетку ископавања уследиће конзервација откривених објеката и извођење приступне пешачке стазе до улаза у тврђаву.

Према плановима Пројекат ће у целини бити завршен до краја ове године.

Локалитет Подграђе тврђаве, техничко документовање укопа и пећи за печење креча
Локалитет Подграђе тврђаве, техничко документовање укопа и пећи за печење креча
ВРХ