НАЗИВ ЛОКАЛИТЕТА: СЕЛИШТЕ (КНДИНА БАРА – VIA MILITARIS), Димитровград, општина Димитровград

РУКОВОДИЛАЦ АРХЕОЛОШКИХ ИСКОПАВАЊА: др Мирослав Лазић, археолог

ОПИС РАДОВА НА АРХЕОЛОШКОМ ЛОКАЛИТЕТУ:

Деоница римског војног пута VIA MILITARIS истражена 2010. године код Цариброда спада у најзначајнија археолошка открића остварена у Србији почетком XXI столећа. Укупна дужина истраженог дела античке саобраћајнице износи 60.00 m. Коловоз, ширине 7.50 m, грађен је од притесаног кречњачког камења различитих величина и био је засут туцаником. Фундиран је у рову (fossa) слојем ломљеног камена (statument) и мешавином дробине и шљунка (rudus), тако да коловоз (summum или dorsum) буде стабилан и дуготрајан. По средини пута трасиран је раздел од призматично обликованог камења, којим је пут подељен на две коловозне траке једнаке ширине. Ивичњаци су од камења различитих величина и форми. Преовлађују грубо притесани комади плочастог или призматичног облика укопани један поред другог, тако да спрече осипање коловоза.

Римски друм откривен код Цариброда изграђен је у првој половини III столећа, а Прокопијев детаљан опис дела трасе VIA MILITARIS у Тракији сведочи да је та саобраћајница коришћена и током рановизантијског периода. Са друге стране, археолошки налази, указују да је овај пут, такође, био проходан и у средњевековном периоду. Треба споменути, међутим, да има археолошких налаза из још каснијих периода, што се добро слаже са вестима путописаца који су посведочили да је римски VIA MILITARIS у долини Нишаве био препознатљив, а на појединим деоницама и проходан све до половине XIX столећа.

Код Цариброда, VIA MILITARIS може да се прати, са малим прекидима, од границе са Бугарском до Гојиндолског калеа, где је прелазио на леву обалу Нишаве и настављао даље ка Пироту. Проспекцијом је утврђено да је од Бачевског поља, где се налазио mansio Ballanstra (граница са Бугарском), па до К'ндине баре, деоница античког пута добро очувана и да се може археолошки истражити као континуирана целина. На градском подручју Димитровграда пут се губи, па се његова траса могла установити тек на западној периферији града, одакле се десном обалом Нишаве пружа до подножја узвишења Гојидонско кале, где су 80-тих година прошлог века истражени остаци касноантичког и рановизантијског утврђења. Код села Гојин Дол, пут је прелазио на леву обалу Нишаве. Између Гојин Дола и Пирота, пут је регистрован на више места поред савременог пута, али је по свој прилици на тој релацији претрпео значајна оштећења.

ПРЕВЕНТИВНА ЗАШТИТА И КОНЗЕРВАЦИЈА НАЛАЗА РИМСКОГ ВОЈНОГ ПУТА

Радови на превентивној конзервацији и заштити истражених деоница римског пута via militaris, обављени су у периоду 30. и 31. августа 2012. Обзиром да се откривени остаци римског пута налазе на плавном терену (Кндина бара) и да је немогуће извршити презентацију in situ због високог насипа подигнутог за будућу трасу аутопута Е 80, а да је увидом у стање на терену констатовано да су остаци римског пута зарасли у коров и изложени даљем пропадању, у Републичком заводу за заштиту споменика културе одлучено је да се изврши превентивна конзервација и заштита две трасе откривеног римског пута. Октривени остаци via militarisa састоје се од две деонице, једна је дужине 30,40 м, друга дужине 20,50 м., а ширина пута је 7,50 м. Пре покривања извршено је механичко чишћење од корова како самог налаза тако и ровова с обе стране пута. Након сушења и додатног уклањања ниске траве и корова, извршено је покривање геотекстилом. Преко геотекстила насуто је 20м3 шљунка средње гранулације који потиче са околних брда.

Шљунак, дебљине слоја од око 8 цм, је пажљиво, уз надзор археолога, распланиран преко геотекстила помоћу ровокопача, а потом су ангажовани радници ручно, алатом распланирали шљунак по целој површини пута. За финално покривање налаза употребљена је ризла (ломљени камен средње гранулације) сиве боје. На тај начин су обе деонице via militarisa јасно уочљиве у односу на околни терен што додатно скреће пажњу како се налаз не би оштетио грађевинским или неким другим радовима. Око покривеног налаза задржана је и учвршћена привремена ограда од летви дебљине од око 3цм која је постављена по завршетку истраживања. Планирано је да се у наредном периоду уз обе деонице римског пута поставе табле са основним подацима о овом значајном налазу.