У периоду од септембра до децембра 2019. године Републички завод за заштиту споменика културе изводио је конзерваторско рестаураторске радове на Богородичиној цркви у манастиру Градац. Реализовани радови представљају прву фазу радова по пројекту истраживачких и конзерваторско – рестаураторских радова који је сачињен у Републичком заводу. Пројекат I фазе чинили су радови на извођењу кишних канала, санацији западног поткуполног зида и рестаурацији дела фасаде.

Радове је изводило привредно друштво „ДМД КРОВ“ д.о.о. из Новог Пазара а конзерваторски надзор током извођења радова вршиле су др Марина Нешковић и Јована Шуњеварић, дипломирани инжењери архитектуре, уједно и руководиоци израде пројекта.

Извођење радова подразумевало је: израду кишних канала око цркве за прикупљање и одвод атмосферске воде са кровова, чишћење, блоковање и фуговање доњих зона цркве у нивоу сокле, конзерваторско рестаураторске радове на северном и северозападном контрафору, замену површинског слоја земље око тротоара цркве водопропусним материјалом и статичку санацију западног поткуполног зида.

Радови су започели демонтажом тротоара и извршено је чишћење плоча тротоара пескарењем – сувим поступком, као и чишћење доњих зона цркве – сокле.

Уз консултације са сарадником статичарем – др Ненадом Шекуларцем, започели су припремни радови на траси канала. На деловима где су канали директно прихватали воду са кровова извршено је засецање темељног проширења у циљу формирања лежишта за канал. На деловима на којима нема директног сливања воде са кровова, канали су изведени уз постојеће темељно проширење. Пре израде канала изведена је хидроизолација темеља по целом обиму, трокомпонентним малтером на бази белог цемента.

Изведена су два крака канала од којих је један почињао на југозападном, а други на северозападном углу. На месту сустицања, уз северозападни контрафор изведен је отвор за одвод воде. Одвођење атмосферске воде изведено је на североисточној страни постављањем постројења за прихватање, акумулацију и поступно испуштање воде, унутар манастирског комплекса. Постројење представља савремени систем заснован на принципу упојних бунара, а изабран је због неопходности да се одвод воде реши у кругу манастирског обзиђа.

По завршетку кишног канала израђен је тротоар око цркве од постојећих плоча пешчара уз украјање и прилагођавање новој геометрији, а након завршетка уградње извршено је фуговање и постављање металних решетки којим је канал затворен у нивоу тротоара.

Конзерваторски радови у доњој зони фасада, у нивоу сокле започели су обележавањем квадера сиге са великим оштећењима, предвиђених за замену. Израђена је спецификација и наручена је сига како за блоковање сокле, тако и за замену блокова на северном и североисточном контрафору, који су били дефинисани и пројектном документацијом. Након штемовања и обраде лежишта, нови квадери су уграђивани коришћењем белог цемента.

Паралелно са блоковањем урађене су пробе малтера за фуговање коришћењем белог цемента, сивог и жутог песка, уз додавање млевене опеке. Након завршеног блоковања и обијања преосталих спојница читава површина сокла, северног и североисточног контрафора је исфугована. Фуговање је вршено у свему према оригиналном фуговању које је примењено и приликом реконструкције цркве.

За потребе извођења радова у цркви на статичкој санацији западног поткуполног зида било потребно да се стекну одговарајући временски услови. Радови су почели уградњом металних копчи од навојних шипки за повезивање западног и источног лица зида. Затим су постављене и анкер плоче од инокса са сваке стране навојних шипки уз претходно формирање лежишта како би се плоче „утиснуле“ у зид. Након тога је извршена припрема за ињектирање која је подразумевала уградњу цевчица које су распоређиване у спојницама и по нивоима целом висином поткуполног зида у растеру 30 х 30 цм. За уградњу цевчица и заптивање пукотина коришћен је кречни малтер Mape - Antique Allettamento. Ињектирање је започето у доњим зонама и то прво над северним, а затим и над јужним ослонцем лука, за шта је коришћен малтер Antique F21 произвођача Mapei У току рада закључено је да је стање зидова много лошије од претпостављеног и да таква ситуација захтева промену у редоследу радова тако што ће се прво омалтерисати лице зида, а тек онда обавити попуњавање језгра.

За измену површинског слоја земље извршен је машински ископ у дебљини од 30 цм. а затим насипање и планирање новог водопропусног слоја.

Паралелно са извођењем конзерваторско - рестаураторских радова изведени су и радови на функционалном и декоративном спољашњем осветљењу манастирског комплекса, по пројекту Адаптације спољашњег осветљења комплекса манастира Градац средствима Министарства културе и информисања. Извођач радова је био „Елкомс“ д.о.о из Београда, а конзерваторски надзор вршиле су др Марина Нешковић и Јована Шуњеварић, дипломирани инжењери архитектуре.