Став Републичког завода за заштиту споменика културе поводом објављених закључака са округлог стола ”Заштита културно-хисторијског наслијеђа, осврт на кулу Џепхану” одржаног 9. новембра 2023. године у Новом Пазару

Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе (РЗЗСК) одазвали су се позиву Бошњачког националног вијећа (БНВ) да учествују на округлом столу под називом ”Заштита културно-хисторијског наслијеђа, осврт на кулу Џепхану”, који је одржан 9. новембра у Новом Пазару. Поред чланова Вијећа, на позив БНВ скупу су присуствовали представници државне управе и установа културе из Босне и Херцеговине – Федералног министарства просторног уређења и Музеја Сарајева, представници Града Новог Пазара и градског Завода за урбанизам, као и представници РЗЗСК – Јована Шуњеварић, архитекта-конзерватор, виши стручни сарадник и руководилац Одељења архитектуре у РЗЗСК, Десимир Тановић, конзерватор камена, саветник и Сања Кесић Ристић, историчарка уметности, такође конзерватор саветник у РЗЗСК и председница Националног кометета Икомоса (ICOMOS Serbia).

Скуп је отворила председница Вијећа др Мирсала Праменковић, а према дневном реду, који је објављен тек на самом почетку рада скупа, уследила су појединачна кратка излагања учесника (многа припремљена у писаној форми) у трајању од 8 минута, након чега је уследила дискусија. После скоро четири сата рада, др Фуад Баћићанин председник Извршног одбора Вијећа, је у својству домаћина и модератора округлог стола, предложио и (унапред припремљене) ”закључке, које ће Вијеће усвојити на својим органима и прослиједити свим релевантним институцијама”. Стручњаци Републичког завода, који су учествовали у раду овог округлог стола, нису сагласни са предложеним закључцима јер се косе са њиховим изнетим ставовима и професионалним кодексом заштите и презентације културног наслеђа, за који се служба заштите споменичког наслеђа у Србији залаже у циљу очувања свих његових слојева и аутентичних вредности.

С обзиром да су поједини медији већ пренели објаву Бошњачког националног вијећа у вези обнове куле Џепхане, овим путем пред стручну и ширу јавност износимо стручне ставове на којима је утемељено предложено пројектно решење конзервације, рестаурације и ревитализације Северне табије Новопазарске тврђаве, које је прошло све процедуре и контролу релевантних инстанци према законској регулативи Републике Србије.

Као саставни део сваког стручног промишљања изради предлога ревитализације Северне табије Новопазарске тврђаве претходили су опсежни истраживачки радови који су дефинисали просторни оквир архитектонског решења и којим су евидентирани многобројни вредни подаци о архитектури, диспозицији и хронолошком развоју овог богатог и вишеслојног локалитета. Предлогом ревитализације овог дела тврђаве поштована су сва општеприхваћена начела заштите, конзервације и савремене интеграције која ни по чему не деградира споменик сам по себи као ни његово непосредно окружење. Потпуно свесни чињенице да процес ревитализације креиран у духу савременог времена са собом носи одређен ризик, сматрамо да је предложено решење ревитализације Северне табије и куле Џепхане, у овом случају, једини исправан и оправдан методолошки поступак.

Током избора приступа, као императив, мора се узети у обзир степен очуваности грађевинских стуктура који увек одређује конзерваторски третман. У конкретном случају, где су грађевине у великој мери оштећене или урушене, без елемената који би са сигурношћу дефинисали оригинални изглед, неодговорно је разматрати могуће реконструкције са аутентичним изгледом. Вођени стручним ставом да се очување културног наслеђа најефикасније постиже интервенцијама које успостављају и обнављају функцију културном добру, мишљења смо да је предложено решење ревитализације у контексту савременог живота потпуно исправан метод који је у овом случају могуће применити. Кључно је истаћи да је заправо овакав приступ управо усмерен на поштовању материјалне аутентичности остатака и поузданих података и да би било који покушај враћања оригиналног изгледа ових историјских грађевина, без јасних и поузданих података, водио у правцу стварања историјских фалсификата и поништавања његовог интегритета.

Уважавајући намеру и жељу да се овом локалитету пружи третман у виду потпуне реконструкције његовог аутентичног изгледа, истичемо да се за овако радикалан поступак, са стручног становишта, нису стекли услови који би ову методу оправдали. Евентуална реконструкција заснована и на изузетно скромним архивским фотографијама које сведоче најмлађој фази једне од грађевина (изглед из 20ог века) или реконструкција уз примему аналогија са хронолошки сродним грађевинама би се састојала у копирању и произвољном обликовању чиме би се неспорно деградирале затечене вредности. Јер, како истиче Венецијанска повеља, рестаурација споменика престаје тамо где почиње претпоставка. У складу са изнетим, уверавамо све заинтересоване да ће Републички завод за заштиту споменкика културе, као и до сад својим вишедеценијским радом и искуством, тако и убудуће бити професионално интензивно и савесно ангажован по питању заштите и презентације културног наслеђа подједнако уважавајући стручне, културолошке и историјске аспекте у очувању његових вредности.

Републички завод за заштиту споменика културе као централна установа заштите има обавезу да примењује међународна документа, повеље и конвенције које је ратификовала Република Србија и у том смислу додатно ће учествовати са надлежним министарствима у њиховом недвосмисленом и непроизвољном тумачењу, као и Устава и других законских аката. Републички завод такође подсећа да се не бира ”најљепше и најбоље решјење”, већ решење које ће јасно одвојити оригинално од савремене интервенције, а све у служби најјасније и најквалитетније презентације ове споменичке локације.