Прву обнову троетажне грађевине (подрум, келија и црква) после Другог светског рата извршио је наш познати архитекта Слободан Ненадовић убацивањем бетонских серклажа уместо уништених дрвених греда и постављањем гвозденог обруча као затега. На жалост, коришћењем тада нових и, наизглед, за конзервацију веома искористљивих материјала, као што су цемент и бетон, дошло је до стварања нових проблема који из те перспективе нису могли бити сагледани.

Услед хроничног недостатка средстава и немогућности да се благовремено санирају, оштећења и проблеми су се нагомилавали, чему су допринеле и појединачне непрофесионалне интервенције. Након четрдесет година је Архитектонски биро Задужбине манастира Хиландара поново извршио архитектонску санацију цркве заменом старог оштећеног крова, инјектирањеми зидова, постављенем нових спратних конструкција и заменом дотрајалих прозора. Изведени радови спречили су даљи продор влаге у објекат и ширење већ постојећих оштећења, чиме су створени неопходни услови за конзерваторско-рестураторске радове на зидном сликарству. Према Пројекту Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, радови на зидном сликарству, у укупном трајању од 6 месеци, започети су 2010. и завршени 2013. године средствима која је обезбедило Министарство културе Републике Србије.

Током конзерваторско-рестаураторских радова извршено је уклањање старих, нестручно изведених преслика и премаза, чишћење целокупне површине живописа, уклањање старих бетонских пломби и њихова замена пломбама начињеним од кречног малтера, уклањање калцификованих соли са површине живописа, фиксирање пулверизованих и подљуспаних делова бојеног слоја, инјектирање потклобучења и пукотина, као и финално пломбирање и ретуш оштећених површина бојеног слоја.

Конзерваторско-рестаураторске радове извршили су у целости стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе Београд: мр Владимир Булајић, Немања Смичиклас, Драган Сучевић, Војин Николић, Владимир Џамић и спољни сарадници конзерватори-рестауратори: мр Владимир Рашић, Ненад Настић, Владимир Миловановић, Драган Ристић и Павле Јанковић.