Руководилац радова: мр Мирослав Станојловић

Сликарско – конзерваторски испитивачки радови су имали следећу процедуру:

• одабирање елеманата за статичну грађевинску скелу, њихов преноc, уношење у храм и конструисање, доградња и прекомпоновање у погодну позицију неопходну за радове, расклапање и изношење на крају;
• снимање (пажљив преглед) сваке иконографске целине, њених истакнутих делова и детаља који осликавају конзерваторску проблематику;
• опис на основу визуелног прегледа;
• контакт са свим деловима површине фресака (палпација, тестови на отирање);
• евиденција истакнутих оштећења, њихов опис и шематско исцртавање;
• тестови чишћења површинског талога на свакој иконографској целини према затеченој проблематици;
• састављање предлога за предузимање конзерваторских мера, неопходних поступака и одговарајућих материјала за поправку насталих оштећења;
• обрада снимака и текстова ради компоновања страница елабората за заштитне сликарско- конзерваторке радове;
• извођење хитних превентивних радова на нестабилним деловима живописа, ради спречавања проширења штета;
• теренски рад хемичара.

Поред ових целина прегледани су и контактирани делови зидног сликарства прве зоне, тог истог зида, западног и дела северног зида (до саркофага Ђорђа Oстоуша Пећпала). Најугроженији делови, тамо где постоје дубинска оштећења и могућност да се она прошире, превентивно су ојачана прелепљивањем заштитних облога.

Упоредо са сликарско – конзерваторским радовима урађена су и мерења влаге у зидовима. Измерене вредности са унутрашње стране јужног зида припрате и лука изнад јужних врата припрате у свим тачкама је више на површини него на дубини. Зоне повећане влаге појављују се у најнижим зонама са обе стране врата.али се уклапају у образац капиларног влажења и изражене су до висине од око 70 cm. Вредности измерене по површини зида више су него оне на дубини али не у мери која би забрињавала. На луку је такође приметан повећан садржај влаге по површини који потиче и од присуства великих количина хигроскопних соли искристалисаних по површини живописа. По дубини ове вредности не прелазе границе нормале и нема изразито влажних зона.

Квантитативна хемијска анализа узоркованих депозита искристалисане соли са површине живописа у овом делу храма показује највећим делом присуство нитрата (1725 ppm ) и у мањој мери сулфата (248 ppm ) док су хлориди занемарљиви (1 ppm ). Све пак, указује да су неопходни сликарско – конзерваторски радови на дубинском уклањању ових соли.

Мерења, узорковања и анлизе извео је Алекса Јеликић, дипл. хемичар.