У селу Растишту на територији општине Бајина Башта у оквиру I зоне заштите Националног парка „Тара“ налазе се средњовековна гробља на потесу Урошевине и Гајеви. Урошевине су око 200 m северно од цркве Покрова пресвете Богородице, а 500 m сеоским путем према северозападу налази се и гробље на потесу Гајеви. Поред гробаља у засеоцима Гајеви и Урошевине налази се још једно гробље у засеоку Алуге, познато као Борје или Присоја. У подножју кречњачког гребена Варда, такође на потесу Гајеви, око 500 m западно од гробља са стећцима, налази се мајдан где су у средњем веку издвајани блокови кречњачке стене и клесани стећци. Овај податак потврђен је на основу резултата седиментно-петрографске анализе. Анализу је урадио др Радмило Јовановић, седиментолог.

На Урошевинама је сачувано тридесет и три, а на Гајевима тридесет и пет стећака.

Радови на уређењу и чишћењу споменика и гробља изведени су августа 2012. године. Ово је била прва фаза у реализацији пројекта конзервације.

На оба гробља посечено је неконтролисано изникло дрвеће и жбуње, а где је било могуће извађени су пањеви и корење између споменика. Обављено је откопавање око сваког споменика. Површине споменика су очишћене од маховине, земље и вегетације с коренским системом из пукотина. Очишћена површина је третирана неабразивним средствима. У завршној фази чишћења површина је испирана хладном водом под притиском. Шест споменика на потесу Гајеви, који су због сеоског пута били измештени, груписани су у посебну целину с јужне стране гробља.

Радовима је руководила мр Маја Ђорђевић, археолог, а извели су их мештани Растишта.

Такође обављени су и хемијска и биолошка анализа.

Хемијском анализом узорка с надгробног обележја у Растишту извршени су карактеризација материјала, стратиграфски преглед и процена утицаја аерозагађења на супстрат. Анализу је урадио Алекса Јеликић, хемичар, Републички завод за заштиту споменика културе – Београд.

Узорци за биолошку анализу узети су са два надгробна обележја – стећка на потесу Гајеви у Растишту. У узорцима биофилма констатован је дебели слој цијанобактерија везаних слузавим матриксом. Миколошком анализом утврђен је велики број гљива које имају способност деградације камена. Анализу је урадила др Милица Љаљевић-Грбић, миколог, у сарадњи с др Марком Сабовљевићем, бриологом, и др Горданом Субаков-Симић, алгологом, са Биолошког факултета Универзитета у Београду.

На фотографијама су приказани радови на археолошком налазишту и изглед након радова.